Mислила да иде на курс кувања, а завршила у секти: Претворили је у роба

Била је узбуђена јер јој је то био први дан насамо са мајком Мери. Био је то бијег из леденог бунгалова са четири спаваће собе који је дијелила са родитељима и 15 браће и сестара у сиромашном предграђу Дрогеда, око 30 миља сјеверно од Даблина.

По доласку, група „лијепих жена“ однијела ју је у своју беспријекорну кухињу, рекла јој да је „посебна“ и обасула је свјеже печеним хљебом, пецивима и колачима – незамисливим посластицама за дјевојчицу чија је породица једва могла да приушти куповину намирница.

Једва је могла да вјерује својој срећи. Али гостољубиви загрљај куварске школе тог децембарског дня 1979. године био је злокобна фасада. Далеко од тога да пружи уточиште од њеног туробног породичног живота, то се показало као први корак ка томе да постане оно што она описује као „роб“ за тајновиту католичку секту Опус Деи.

Прошло је више од три деценије откако је побјегла, али Шеила и даље носи ожиљке које је оставила цилица, метална подвезица са шиљцима коју је била присиљена да носи два сата дневно као чин покајања.

Гризући је у бедро попут бодљикаве жице, оставила је низ ружних неравнина, што свједочи о њеном седмогодишњем тихом ропству у конференцијском центру Лисмулин у Опусу Деи, у близини куварске школе, скривеном дрвећем у удаљеном селу око пола сата вожње од Дрогеде.

Регион

Алармантне бројке у Хрватској: За 13 година 64.000 ученика мање

Речено јој је да је њен позив био „асистент нумерари“ - у суштини кућна слушкиња. Шеила је радила седам дана у недјељи, устајала свако јутро у шест часова, љубила тло и говорила „Сервиам“ (латински за „ја ћу служити“).

Услиједила је исцрпљујућа рунда послуживања доручка, чишћења соба гостију, прања одјеће, чекања на столу за ручком и вечером, сређивања капелице и прања свештеничког руха. Сваки дан морала је да се моли два и по сата и легала је тек у 22 часа, спремна да поново започне читав напоран циклус.

Помоћници су смјели да виде своје породице само једном годишње, а за Шеилу није било божанског надахнућа у овој неплаћеној, мукотрпној и психолошкој тортури која ју је натјерала да размишља о незамисливом.

"Постојало је правило да си, ако си силована, аутоматски избачена", каже она.

"Сјећам се да сам покушала да истражим како бих томе могла да се изложим."

Откривено ново лице контроверзне организације

Сада има 56 година и разведена је мајка двоје дјеце. Шеила и даље живи у Дрогеди. Елегантно одјевена у одијело са панталонама за наш интервју, у дневној соби која је изразито лишена религиозних слика какве се често налазе у католичким домовима, очигледно јој је узнемирујуће да поново проживљава своја искуства.

Чини то јер су је толико разљутили налази недавне истраге о Опусу Деи коју је спровео Мејл, откривајући колико се мало тога промијенило у овој најконтроверзнијој организацији.

Свијет

У судару два воза повријеђено више особа

Основан 1928. године од стране шпанског свештеника Хосемарије Ескриве, касније оптуженог да подржава крваву диктатуру генерала Франка, овај ред учи да се светост може постићи свакодневним задацима у обичном животу (Опус Деи је латински израз за „Божије дјело“).

Са готово 100.000 чланова широм свијета, од којих је око 500 у Великој Британији и 4.400 у САД, секта је дуго оповргавала свој приказ у најпродаванијој књизи Дана Брауна из 2003. године „Да Винчијев код“, одбацујући сугестију да се ради о злокобној, осветољубивој и насилној секти као „злонамјерну глупост“.

Али недавно се суочила са застрашујућим оптужбама за злостављање жена широм свијета, а у Уједињеном Краљевству наш новинар је открио да и даље постоје узнемирујући одјеци дистопијског романа Маргарет Атвуд „Слушкињина прича“.

Са својим пипцима који сежу све до британских универзитетских кампуса, Опус Деи регрутује рањиве младе жене у центре као што је Лејкфилд Хоспиталити Колеџ, придружена угоститељска школа у богатом Хампстеду, у сјеверном Лондону, пише Дејли мејл.