Научници смислили како да задрже пажњу тинејџера током онлајн часа

„Истраживачи из Центра за когнитивна истраживања и неуронауку и Факултета за психологију на ТСУ проучавали су које визуелне технике најбоље привлаче пажњу студената. Испоставило се да је најефикаснији формат када предавач објашњава градиво ван екрана, док се на екрану појављују јарки дијаграми и илустрације“, саопштио је универзитет, преносе руски медији.

Успјешан дизајн лекције зависи од предмета: оно што добро функционише за биологију можда неће да функционише за математику, истичу научници. Наставник који разуме свој предмет може да креира видео-лекције које су јасне и занимљиве. Дизајн образовног видеа треба да буде специфичан за предмет: дијаграми са гласовном нарацијом најбоље функционишу у биологији, док у математици и руском језику присуство говорника и текста на слајду најбоље функционише.

Истраживачи су открили да су дијаграми и слике били најпривлачнији школској дјеци - на њима су им се очи најдуже задржавале док су гледали видео записе из биологије.

Насупрот томе, у математици и руском језику кључна комбинација била је „предавач + текст“: упаривања „предавач + дијаграм“ и „предавач + слика“ показала су се лоше, ученици готово да нису обраћали пажњу. Оптимална комбинација за часове руског и математике је када наставник објашњава градиво док истовремено приказује текст на слајду.

Према истраживању, тинејџери најјаче реагују на свијетле и неочекиване елементе у кадру. Научници препоручују коришћење живописних дијаграма, слика и графикона који привлаче и задржавају пажњу. Савјет је да, када се предавач појави пред камером, обавезно треба да дода текст на слајд, али треба да избегава преоптерећење видеа са превише визуелних приказа како се они који прате онлајн наставу не би заморили. Посебно се савјетује укључивање интерактивних елемената у предавање.

Савјети

Знање без муке: Како нова метода учења осваја родитеље и ученике

„И даље се постављају питања о томе како и шта укључити у видео-предавање и шта би оно требало да садржи да би задржало пажњу студената. Управо нам је то био циљ: да испитамо шта треба, а шта не треба да буде укључено у предавање, који стимулуси су емотивни, а који нису. Настављамо да градимо базу података иновативних метода у онлајн образовању. У будућности, наше технологије могу бити укључене у дизајн нових образовних курсева“, истакао је Сергеј Моисејев, млађи научни сарадник у Центру за когнитивна истраживања и неуронауку ТСУ.

Научници су упоредили видео-записе о средњошколцима који се припремају за олимпијаде и Јединствени државни испит (ЈДИ): из биологије, математике и руског језика.

Користећи технологију праћења погледа, утврдили су на које елементе гледаоци обраћају више пажње: предавача, текст, дијаграме, слике и њихове комбинације.

„Резултати нам помажу да разумијемо како да користимо физиолошка истраживања како бисмо образовне видео-снимке учинили ефикасним, разумљивим и занимљивим за адолесценте. Ово је посебно важно за оне који имају потешкоће у учењу и за развој образовања на даљину уопште“, наводи се у студији.

Студија је обухватила 45 школске дјеце - 19 дјечака и 26 дјевојчица, узраста од 13 до 17 година. Информисани пристанак је добијен од родитеља учесника.

(спутник србија)