Научници забринути: Ел Нињо би могао да изазове смрт 450.000 људи, познато и које су земље најугроженије

Посљедице ће се осјетити широм свијета, од Индонезије и Индије до Нигерије и САД. Такође се предвиђа велики број смртних случајева усљед суша, шумских пожара и поплава – појава које редовно прате Ел Нињо.

Ел Нињо који тренутно загријава планету надмашио је у понедељак претходне температурне рекорде за овај феномен, стигавши мјесецима прије очекиваног врхунца. Интензитет врућине толико превазилази претходне случајеве да су га научници описали као "запањујући" и "размера Годзиле". Иако је ријеч о природном климатском догађају, глобално загревање може додатно појачати његове ефекте.

Процене у вези са смртношћу изазваном врућином израчунате су на регионалном нивоу. Истраживачи истичу да ове пројекције тачно указују на то гдје су потребне мјере заштите како би се спасили животи. Такве мјере укључују боље прогнозирање топлотних таласа, отварање центара за расхлађивање, ангажовање додатног особља у здравственим установама током периода највећих врућина и заштиту радника који раде на отвореном. Глобални ризик и најугроженије земље

"Процјена од 451.000 људи представља толико велику бројку да може деловати апстрактно, али она обухвата родитеље и децу, баке и деке, комшије – људе који одлазе на посао, брину о својим породицама и живе своје животе", изјавио је професор Мајкл Гринстоун, суоснивач Лабораторије за климатске утицаје (Climate Impact Lab) при Универзитету у Чикагу и један од аутора извјештаја.

Процјена смртности обухвата период од септембра до фебруара 2027. године, односно временски оквир за који су доступне тренутне температурне прогнозе. Међутим, научници сматрају да ће се повишена стопа смртности повезане са врућином задржати све до јуна или јула 2027. године.

Свијет

„Улазимо у непознато“: Долази најјачи Ел Нињо у посљедњих хиљаду година

Земље које ће бити највише погођене у наредних шест месеци су тропске државе: Нигерија, Индонезија, Судан, Индија и Бразил. САД се сврставају међу 20 најугроженијих земаља, са предвиђених 3.500 додатних смртних случајева. Гледано шире, значајно су погођени и афрички регион Сахел и Југоисточна Азија.

Пројекције се заснивају на рецензираним методама које прате мјесечну везу између температуре и вишка смртних случајева у 24.378 региона широм свијета. Ови подаци су комбиновани са прогнозама о вишим температурама које ће у наредним мјесецима изазвати феномен Ел Нињо.

Као полазна основа узет је просјечан број смртних случајева повезаних са врућином на мјесечном нивоу, забиљежен у периоду од 1996. до 2025. године.

"Људи су раније могли да предвиде поремећаје у пољопривредним приносима и издају рана упозорења о њима", рекао је Гринстон.

"Овај нови извјештај нам омогућава да учинимо исто за још важнију последицу – рекао бих најважнију – а то је смрт", додаје.

Извјештај ће бити достављен научном часопису ради рецензије, а Гринстон је додао да би, с обзиром на хитност ситуације, "било неодговорно ћутати о томе".

Научници кажу да овај Ел Нињо такође служи као "разгледница из наше будућности" јер подиже температуре на нивое за које се, усљед климатске кризе, није очекивало да ц́е бити достигнути још 20 година.

"Јачање служби хитне помоћи и боље усмјеравање мјера могу спасити многе животе ове године", рекла је коауторка извјештаја др Тама Карлтон са Универзитета Калифорнија у Берклију за Гуардиан.

"Али за 20 година, када данашње екстремне температуре постану уобичајене, не желимо да будемо у стању сталне ванредне ситуације. Морамо одмах деловати како бисмо осмислили, применили и проценили алате који ће спасавати животе у годинама које долазе", истиче др Карлтон.

Друштво

Атмосфера Земље у августу имала више водене паре него икада у историји мјерења

Ел Нињо ће такође утицати на снабдевање храном. Светски програм за храну (WФП) упозорио је у августу да би његове посљедице могле довести до акутне глади за око 50 милиона људи и изазвати раст цена. Велики Ел Нињо из периода 1877–1878. године изазвао је више од 50 милиона смртних случајева усљед суше и глади, при чему су Индија, Бразил и Кина најтеже погођени.

Професорка Фридерике Ото са Империјал колеџа у Лондону изјавила је у понедјељак да тренутни Ел Нињо представља огромну прерасподелу енергије унутар климатског система и опасан је јер се одвија у условима климатског система који је знатно топлији усљед људског утицаја.

"Стога ћемо се на многим мјестима широм свијета суочити са екстремним врућинама без пресједана, уз све посљедице по здравље, безбједност хране и залихе воде. Ел Нињо долази и пролази, али све док настављамо да сагоријевамо фосилна горива, он се јавља у условима све више температуре, што заједницама знатно отежава суочавање са посљедицама”, рекла је Ото.

(телеграф)