Нијемци се расписали о Шенгену за западни Балкан, шта то значи

Према његовом мишљењу, то би ојачало кредибилитет ЕУ. Будући да сусједи у шенгенском простору морају блиско сарађивати у безбједносним питањима, то би уједно био начин да некадашњи супарници ријеше граничне спорове, што би придонијело трајном миру, преноси "Дојче веле".

БиХ

Цвијановић: Понашање Лагумџије изнад свих уставних оквира

Бендер сматра да ЕУ тешко остварује утицај чак и у свом непосредном сусједству, подручју гдје је раније, како наводи, имала најуспјешније спољнополитичке резултате проширењем, којим је државе бившег источног блока претворила у просперитетне и мирне демократије.

Понуда плана за чланство у Шенгену била би иновативан начин да ЕУ ојача свој кредибилитет и створи подстицаје за реформе.

Јачање безбједности

Према том приједлогу, државе чланице задужиле би Европску комисију да изради каталог критеријума темељен на шенгенској правној стечевини, што укључује контролу спољашњих граница, визну политику, полицијску сарадњу и заштиту података, уз додатне услове у подручју владавине права.

Комисија би сваких шест мјесеци извјештавала о напретку, а државе чланице морале би дати сугласност када земља испуни све критеријуме. Бендер истиче да реформе и сарадња које из тога произлазе могу ојачати безбједност, а не је ослабити.

Друштво

Зимско рачунање времена: Ево када враћамо казаљке уназад

У коментару оцјењује да би такав процес помогао стабилизацији најосјетљивијих држава регије, међу којима наводи и БиХ.

"Откако је чланство у ЕУ постало све удаљеније, враћају се опасни наративи са краја осамдесетих година, који су довели до ратова деведесетих, а с њима и идеја о помјерању граница дуж етничких линија", пише Бендер.

Сматра да је ЕУ потребан кредибилан противприједлог, а Шенген би Балкану понудио бољу опцију од нових спорова о границама "које више не би имале никакво значење".

Њемачка смањује квоте за раднике са Балкана

Истовремено, њемачки лист "Дие Цајт" у тексту под насловом "Зависимо од радне снаге са западног Балкана" пише о плановима владе у Берлину да смањи број радних миграната из регије.

У фокусу је такозвана "Уредба за западни Балкан", која радницима из Албаније, Босне и Херцеговине, такозваног Косова, Црне Горе, Сјеверне Македоније и Србије омогућава запошљавање у Њемачкој без доказивања знања језика или стручних квалификација. Потребан им је само уговор о раду и мјесто унутар годишње квоте, која тренутно износи 50.000.

Регион

Багером кренуо на купаче на плажи: Детаљи незапамћене драме у Трогиру

Аутор текста Симон Лангеман подсјећа да је уредбу 2016. увела коалиција демохришћана и социјалдемократа како би се смањио број неутемељених захтјева за азил, док је радна снага из регије била потребна Њемачкој.

Влада социјалдемократа, зелених и либерала 2024. је удвостручила квоту на 50.000, а садашња демохришћанско-социјалдемократска коалиција жели је поново преполовити.

И даље постоји потреба за радном снагом у Њемачкој

Савез њемачких удругжења послодаваца (БДА) сматра да за то нема оправдања јер и даље постоји велика потреба за радном снагом, посебно у угоститељству, логистици и грађевинарству.

БДА упозорава да би смањење квоте могло угрозити планиране грађевинске пројекте који се финансирају из посебног владиног фонда. С тим се слаже и Савезна агенција за запошљавање (БА). Њена чланица управе Ванеса Аксија изјавила је за "Дие Цајт" да би преполовљење квоте ослабило успјешан модел усељавања.

Савјети

Чини чуда: Зашто поломљени дио зуба треба ставити у млијеко

"Даљње смањење квоте додатно би отежало фирмама приступ радној снази", поручила је.

Лист наводи и примјер Сандре Карстенсен, посланика ЦДУ-а у Бундестагу, која се противи смањењу. Она сматра да би Уредба за западни Балкан требала остати на снази у садашњем облику, а не да се ограничава.