
Аутор:
АТВ редакцијаКоментари:
1
У многим европским земљама расте незадовољство због повећања трошкова живота и лоших услова образовања. У Француској се због тога већ седмицама протестује широм земље, а протеклих дана демонстрације су одржане и у Италији, Албанији, Белгији, Португалији и Шпанији. Протесте у Француској, Италији и Албанији пратило је масовно насиље, паљење зграда и пљачкање продавница.
Њемачки медији првенствено се баве протестима у Француској. Тако лист Ноје пресе (Neue Presse) набраја разлоге за избијање насиља:
"Недостатак перспективе у многим предграђима, стигматизација од стране полиције или послодаваца који унапријед одбацују кандидате с именима која звуче арапски или оне који долазе из одређених насеља – све се то толерише већ деценијама."

Свијет
Европа гори: Рат на улицама, хиљаде ухапшених, нереди се шире и на друге земље
Међутим, њемачки лист такође констатује:
"То, додуше, ни на који начин не оправдава разарања и пљачкашке походе протеклог викенда. Влада мора санкционисати такве поступке. Али, истовремено се мора борити и против дубљих узрока необузданог бијеса ако жели да прекине спиралу насиља."
Лист Меркише одерцајтунг (Märkische Oderzeitung) пише:
"Француску је поново, по ко зна који пут, преплавио талас насиља. У периоду политичке несигурности уочи предсједничких избора сљедеће године, политичка љевица и друге групе на подао начин искоришћавају незадовољство становништва за властите циљеве."

Свијет
Трамп: Ако демократе побиједе, Америка ће горјети као Француска
Њемачки лист даље подсјећа на предстојеће предсједничке изборе у Француској, за које, како наводи, нема на видику кандидата центра "који би имао реалне изгледе за успјех".
"Умјесто тога, земљи пријети скретање према политичким крајностима: према десној популисткињи Марин ле Пен или њеном љевичарском пандану Меланшону. Нереди протеклог викенда додатно су продубили подјеле у Француској", сматра Меркише одерцајтунг, преноси Дојче веле (Deutsche Welle).
Часопис Цицеро (Cicero), с друге стране, предвиђа далекосежне посљедице:

Свијет
Власти у Марсељу уводе полицијски час за малољетнике након уличног насиља
"Ови изливи насиља наговјештај су онога што чека цијелу Европу и Запад ако се настави слабљење и распад веза које одржавају западна друштва на окупу. На томе с постколонијалним жаром раде утицајни дијелови западних елита."
Цицеро потом прецизира:
"Смртоносну опасност за опстанак Запада не представљају само пљачкашке руље. Можда су још опаснији они који сами не учествују у насиљу, него подстичу најниже пориве и агресију позивајући се на исламске и крајње љевичарске, у сваком случају антизападне предрасуде непријатељске према цивилизацији."
Њемачки медији анализирају и могућност избијања насилних протеста у Њемачкој. Лист Бадише цајтунг (Badische Zeitung) пише:
"Иако је већина до сада протестовала мирно, многи млади људи су љути. И у Њемачкој. Љути су јер се њихове могућности – за квалитетно образовање и добро радно мјесто – смањују. Јер неће достићи животни стандард својих родитеља.
Неће свако у будућности бити богати насљедник. А њихови се захтјеви једва чују."

Свијет
Кондић Панић о протестима у Француској: Полиција се суочава са изазовима
Констатујући да протести у Њемачкој по правилу не ескалирају као у Француској, Бадише цајтунг упозорава:
"Али напетости расту: све више младих привлаче и радикалне идеје. Крајње је вријеме да више разговарамо једни с другима."
Лист Вестдојче алгемајне цајтунг (Westdeutsche Allgemeine Zeitung – WAZ) доноси интервју с угледним научником Клаусом Хурелманом, који је учествовао у истраживању "Млади у Њемачкој 2026".
Он првенствено истиче да се "конкретни поводи разликују од земље до земље", али додаје:
"Упркос томе, препознајем заједничку позадину: дубоко разочарање млађе генерације властитим положајем у друштву и изгледима за будућност. У неким земљама то разочарање већ се претворило у отворени бијес."
И наставља:
"Многи млади људи имају осјећај да политика њихове интересе не схвата озбиљно. Свједоче томе да њихове образовне и професионалне могућности постају све несигурније, док трошкови самосталног живота расту. Истовремено виде врло мало могућности да ефикасно утичу на политичке одлуке."
На питање новинара ВАЗ-а зашто се то незадовољство у Њемачкој засад не претвара у масовне протесте упоредиве с онима у другим земљама, Хурелман одговара:
"Наша истраживања трендова врло јасно показују да испод површине кључа."

Свијет
Полиција у Француској позива резервисте на дужност усљед нестабилне ситуације
Међутим, он истиче да се незадовољство засад углавном изражава унутар политичког система и појашњава:
"Све већа пажња коју привлаче странке попут Љевице и Алтернативе за Њемачку (AfD) јасан је показатељ тога. Те двије странке на врло различите начине привлаче младе људе који сматрају да их традиционалне политичке опције више не заступају у довољној мјери."
Хурелман зато закључује да протест већ постоји, али да се "засад само снажније испољава на биралиштима и на дигиталним мрежама него на улицама".
"Ако етаблиране странке не пронађу нови начин да допру до млађе генерације, ситуација се може брзо промијенити. Тада би и поједине политичке одлуке у Њемачкој могле постати окидач за шири протестни покрет", упозорава њемачки научник у разговору за лист Вестдојче алгемајне цајтунг.
(Индекс)
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Свијет
1 ч
1
Свијет
1 ч
0
Свијет
1 ч
0
Свијет
1 ч
0Најновије
Најчитаније
17
19
17
17
17
16
17
10
17
09
Тренутно на програму