Њемачка све чешће гаси соларне и вјетроелектране, ово је разлог

Према подацима Евростата, обновљиви извори енергије у првом кварталу 2026. године обезбиједили су 45,5 одсто укупне електричне енергије у Европској унији, у оквиру настојања држава чланица да напусте фосилна горива. Највећи удио у производњи из обновљивих извора имала је енергија вјетра — 44,9 одсто, затим хидроенергија са 28 одсто и соларна енергија са 17,3 одсто, пише Јуроњуз.

Зелену транзицију додатно подстиче рат против Ирана, који је изазвао раст цијена нафте и гаса. Истовремено, све је чешћа појава негативних цијена енергије, које у регионима попут Пиринејског полуострва достижу рекордне нивое. До тога долази када понуда електричне енергије премаши потражњу, због чега велепродајна цијена пада испод нуле.

Проблем је све израженији с растом удјела обновљивих извора јер производња соларних панела и вјетротурбина зависи од временских прилика, а не од стварне потражње. Посљедица тога је да се производња из обновљивих извора често привремено зауставља или јој се смањује снага, што се назива ограничавањем производње (curtailment).

До смањења производње може доћи и из безбједносних разлога, на примјер када је вјетар прејак за безбједан рад турбина. Уколико се производња прекида искључиво због неисплативости, а не због техничких ограничења мреже, ријеч је о комерцијалном или тржишно условљеном ограничавању.

Њемачка као европски изузетак

Анализа компаније Монтел, која прикупља податке са енергетског тржишта, показује да се у првој половини 2026. године комерцијално ограничавање смањило у већем дијелу Европе у поређењу са истим периодом прошле године. Ипак, постоји један велики изузетак.

У Њемачкој је комерцијално ограничавање порасло за 20 одсто, са 1.216 на 1.463 GWh. То се догодило упркос томе што је број сати са негативним цијенама пао за 23 одсто. Другим ријечима, када цијене падну испод нуле, сада се гаси знатно већи производни капацитет него раније.

Нови њемачки Закон о вршним вриједностима соларне енергије (Solarspitzengesetz), донесен прошле године, прописује да нова постројења губе право на субвенције чим велепродајне цијене постану негативне. Аналитичари објашњавају да је закон створио „много снажнији комерцијални подстицај“ оператерима да искључе постројења умјесто да производе са губитком.

Аутор извјештаја Жан-Пол Хареман појашњава:

„Откако је у фебруару 2025. године уведен њемачки закон, нова постројења одмах губе подршку чим велепродајне цијене електричне енергије постану негативне. С друге стране, и даље примају пуну накнаду када су цијене тачно на нули.“

Смањење ограничења у остатку Европе

Француска представља супротан примјер. Тамо је комерцијално ограничавање пало за 32 одсто у односу на прошлу годину, иако је број сати са негативним цијенама порастао за 14 одсто. Висока производња из нуклеарних и соларних електрана чешће је спуштала цијене испод нуле, али француски систем субвенција подстиче произвођаче да наставе са радом.

Ипак, највећи пад међу десет анализираних земаља забиљежен је у Финској. Комерцијално ограничавање тамо је смањено за чак 89 одсто, а број сати са негативним цијенама пао је са 337 на само 40. У извјештају се као главни узрок наводи мањак воде у нордијским земљама, који је повећао велепродајне цијене и тиме углавном уклонио вишак понуде.

„Нордијске залихе воде прешле су из знатног суфицита прошле године у дубоки дефицит 2026. године. Залихе снијега у Норвешкој близу су најнижег нивоа у посљедњих 20 година, а ниво воде у акумулационим језерима знатно је испод просјека“, наводи се у извјештају.

Пад комерцијалног ограничавања забиљежен је и у Холандији, Белгији, Швајцарској и Пољској.

Како смањити губитке

Хареман каже:

„Ови резултати показују да на комерцијално ограничавање све више утичу национални модели тржишта, системи субвенција, временске прилике и флексибилност, а не само раст обновљивих извора.“

Додаје да је „Њемачка најјаснији сигнал да ће бити потребна улагања у складиштење енергије, управљање потражњом и друге флексибилне технологије како би се апсорбовале све веће количине енергије из обновљивих извора које би се иначе изгубиле због тржишних разлога“.

Батеријски системи главно су рјешење за спречавање губитака електричне енергије и повећање флексибилности вјетроелектрана и соларних електрана. Иако се очекује да ће се капацитет комерцијалних и индустријских батерија утростручити, са девет GWh у 2026. на 24 GWh до 2028. године, аналитичари тврде да су потребна још већа улагања.

Извјештај Међународне агенције за обновљиву енергију (IRENA) из 2026. године показује да су соларна енергија и енергија вјетра, у комбинацији са батеријама, цјеновно конкурентне новим термоелектранама на угаљ. Такав систем може обезбиједити поуздано снабдијевање електричном енергијом 24 сата дневно, независно од временских прилика.

Као једно од кључних рјешења истичу се и паметна бројила. Она домаћинствима омогућавају бољу контролу потрошње и коришћење флексибилних тарифа. Те тарифе нуде ниже цијене у периодима мале потражње или високе производње из обновљивих извора.

Уколико се домаћинства подстакну да уређаје који троше више електричне енергије, попут машина за прање веша, користе у вријеме када постоји вишак чисте енергије, понуда и потражња могу се боље ускладити. Електрификација домаћинстава, на примјер прелазак на електрична возила, такође може спријечити појаву негативних цијена јер повећава потражњу у периодима велике понуде.