Од првог јануара уводе нова правила: Свидјеће се потрошачима

Умјесто досадашњих 35 одсто, произвођачи ће у обичним џемовима морати користити најмање 45 посто воћа.

Код екстраџема захтјеви су још строжи – умјесто 45 посто, убудуће ће се морати додати најмање 50 посто воћне масе, пише "Дневник.хр".

Свијет

Жена нашла своју штедну књижицу из дјетињства и вратила се кући пуних џепова

Стручњаци увјеравају да је ријеч о важном искораку за потрошаче.

"Смањиће се удио шећера, па чак и пектина који се легално додаје као згушњивач. Он веже воду, па се потрошач увијек пита колико је заправо воћа у теглици. Подизањем удјела воћа добијамо квалитетнији и нутритивно вреднији производ, што је сјајна вијест", истиче др сц. Дарио Ласић, руководилац Одјела за здравствену исправност и квалитет хране Хрватске.

Сличног је става и европарламентарка Биљана Борзан, која годинама упозорава на разлику у квалитету производа на европском тржишту.

Свијет

Убијао људе и силовао њихове лешеве: Овог монструма је гуглао Брајан Волш

"Грађани ће јести здравије и квалитетније. Више неће бити могуће у стакленку ставити пуно шећера, нешто воде и мрвицу воћа па то назвати џемом или пекмезом", поручује Борзан.

Но директива доноси и додатне новости. Прописано је јасније разграничење појмова, па ће се тако мармеладом моћи називати искључиво производи направљени од агрума – одсад “мармелада од цитруса”.

Такође, уводи се ред у често замјењиване појмове као што су намаз, пекмез и џем, иако слични називом, нутритивно се знатно разликују.