Ово није шала: Канада у ЕУ?

Раније ове седмице канадски премијер Марк Карни, који је боравио у Стразбуру како би присуствовао годишњем обраћању фон дер Лајен о стању Уније, рекао је да Канада жели јединствен савез са ЕУ, али не и чланство.

У овом тренутку статус „придруженог члана“ није предвиђен уговорима Европске уније, иако су се током година у Унији појављивали различити приједлози облика придруженог чланства.

Најновији такав приједлог изнијела је Њемачка, која је предложила да Украјина постане придружена чланица као прелазну фазу ка пуноправном чланству, али приједлог није добио потребну подршку након што су му се успротивиле неке чланице ЕУ.

Свијет

Трамп објавио мапу са државама у бојама америчке заставе

Карни тражи нове савезе усљед поновљених пријетњи америчког предсједника Доналда Трампа суверенитету Канаде.

Обје стране желе да продубе сарадњу како би се супротставиле економској доминацији САД и Кине, али и како би очувале демократију и међународни поредак заснован на правилима, за које сматрају да су угрожени.

Фон дер Лајен је у свом говору рекла да ће двије стране успоставити заједнички простор просперитета и економске сарадње. То би укључивало заједнички рад на производњи, технолошки савез, интеграцију одбрамбених индустријских база, као и сарадњу у вези са Арктиком, вјештачком интелигенцијом, енергијом и критичним минералима.

БиХ

Кошарац: Делегација ЕУ сврстала се искључиво на једну страну у БиХ

Увођење таквог статуса „придруженог члана“ представљало би преседан и могло би бити правно сложено.

Фон дер Лајен је говорила у својству предсједнице Европске комисије, извршног тијела ЕУ. О томе да ли ће та идеја бити прихваћена одлучивале би државе чланице Уније.

Нема назнака да фон дер Лајен предлаже да се статус „придруженог члана“ унесе у уговоре ЕУ. За то би била потребна једногласна сагласност свих 27 држава чланица и ратификација у свакој од њих.

Канада и ЕУ већ имају трговински споразум, познат као Свеобухватни економски и трговински споразум (Comprehensive Economic and Trade Agreement – CETA). Више од десет година након што је споразум склопљен и девет година након што је привремено ступио на снагу, неколико чланица ЕУ га још није ратификовало.

Ако Канада жели да буде чврсто интегрисана у јединствено тржиште ЕУ, Отава би морала да усклади своје норме и прописе са правом Европске уније.

Канада би постала држава која прихвата правила без могућности да утиче на њихово доношење ако би ушла на јединствено тржиште без пуноправног чланства, попут Исланда, Норвешке, Швајцарске и Лихтенштајна, који су дио Европског економског простора.

Настојања да се продуби савез између Канаде и ЕУ не би требало да утичу на пут европских држава кандидата ка чланству, али би могла да изазову незадовољство ако се стекне утисак да Канада добија посебан третман.

Преговори о приступању и усклађивање са нормама ЕУ дуготрајан су процес који често захтијева од држава кандидата спровођење политички осјетљивих реформи.

Економија

Мијењају се новчанице евра

Пуноправно чланство може бити додијељено само европским државама и омогућава приступ јединственом тржишту ЕУ вриједном 18 билиона евра, право гласа и заступљеност, приступ средствима ЕУ, као и правну заштиту пред Судом правде Европске уније.

Украјина је њемачки приједлог „придруженог чланства“ оцијенила неправедним, јер би учествовала у процесу, али без права гласа.

ЕУ је саопштила да би нове чланице могла да прими већ 2030. године. Црна Гора, Албанија, Украјина и Молдавија тренутно су најнапредније међу државама кандидатима.

(Кликс)