Сателитски снимци Кине потврдили страхове Америке

Истрага ЦНН-а је открила да се та тајна односи на тајне планове Кине да масовно прошири своје нуклеарне амбиције.

Снимци открили нешто што плаши свијет

Више од три године након исељења, сателитски снимци показују да је њихово село сравњено са земљом, а на његовом мјесту су подигнуте нове зграде које подржавају нека од најважнијих постројења за производњу нуклеарног оружја у Кини.

Проширење локација у провинцији Сечуан, примијећено на сателитским снимцима и прегледом десетина докумената кинеске владе, подржава недавне тврдње администрације америчког предсједника Доналда Трампа да Пекинг спроводи своју најзначајнију кампању модернизације нуклеарног оружја у посљедњих неколико деценија.

Трамп ће сљедећег мјесеца посјетити Пекинг на значајном путовању где се очекује да ће покушати да започне дијалог о споразуму о обуздавању нуклеарних амбиција кинеског лидера Си Ђинпинга.

Раније ове године, истекао је најновији споразум о смањењу наоружања између Русије и Сједињених Држава – познат као Нови СТАРТ, а Трамп је желио да постигне нови и побољшани споразум са Москвом који би укључивао и Кину.

Али драматичне промјене виђене на локацијама у Сечуану сугеришу да развој нуклеарног оружја кинеске војске, познате као Народноослободилачка армија (НОА), показује мало знакова јењавања.

Један од најзначајнијих додатака овом подручју је огромна купола, необичног облика попут ТикТак бомбоне, која се појављује на обалама ријеке Тонгђанг прије мање од пет година. Чини се да је и даље 'окружена' опремом, што сугерише да можда још увијек није у употреби.

Хроника

Прва фотографија заплијењене дроге у Градишци

Са површином од 3.200 квадратних метара – величине 13 тениских терена – ојачана купола је окружена бетонском и челичном конструкцијом са мониторима зрачења и вратима за заштиту од експлозије, а њена мрежа цијеви се вијуга из објекта у зграду са високим вентилационим димњаком.

Ове и друге карактеристике, укључујући опсежну опрему за управљање ваздухом, дизајниране су да држе високо радиоактивне материјале попут уранијума и плутонијума заробљене унутар куполе, према ријечима више стручњака.

Објекат, који је изграђен унутар базе нуклеарног оружја одавно познате ЦИА, окружен је са три слоја безбједносне ограде. Оближњи тунел нестаје у падини планине. Да би анализирао појединачне карактеристике локације познате као 906, "ЦНН" је саставио више од 50 снимака из различитих фаза изградње објекта у 3Д модел.

"Ова зграда је готово Роршахов тест за најгоре ноћне море људи о томе шта Кина спрема", рекао је Џефри Луис, истакнути стручњак за глобалну безбједност на Мидлбери колеџу, један од три стручњака који су прегледали налазе ЦНН-а.

"Суочавате се са реконфигурацијом овог комплекса", додао је Луис, мислећи на мрежу локација за нуклеарно оружје у и око округа Зитонг.

"Овај објекат је централни дио. Он је симбол свих ових промјена. Чини се да ће на крају овога бити много већи капацитет за производњу", истиче.

Срушена села

Ново обновљени путеви повезују локацију 906 са најмање три друге базе за нуклеарно оружје распоређене дуж уских долина у и око округа Зитонг. Пројекат изградње куполастог објекта унутар 906 означен је као XТЈ0001, према документима кинеске владе које је прегледао ЦНН.

Још један од ових производних погона је Локација 931, која се проширила у село Баиту, што је довело до исељавања његових становника. Оближње село Дашан је такође срушено како би се направио простор за развој базе.

Трансферни пункт са пута на жељезницу који повезује мрежу са западом земље такође је драматично обновљен од 2021. године - још један знак свеобухватног оживљавања погона Зитонг, пише "ЦНН".

Када су шпијунски сателити први пут снимили мреже Зитонг 1971. године, америчка обавјештајна служба је сматрала да су локације прекретница. Декласификовани документи закључили су да су поставили Пекинг на пут да постане трећи највећи произвођач смртоносних бојевих глава на свијету.

Ово предвиђање се остварило око 2020. године, када су кинеске залихе бојевих глава претекле француске. Пекинг је најбржи произвођач нуклеарног оружја на свијету, према подацима Пентагона, мада, са нешто више од 600 бојевих глава, и даље знатно заостаје за САД и Русијом, од којих свака располаже залихама најмање четири пута већим од кинеских.

У фебруару је државни подсекретар за контролу наоружања Томас ДиНано оптужио Кину да је прекршила забрану тестирања експлозивног нуклеарног оружја. Пекинг је жестоко негирао ту тврдњу.

Званичници америчких обавјештајних служби такође су процијенили да Пекинг тестира нову генерацију нуклеарних бојевих глава. Портпарол кинеског министарства одбране Ђијанг Бин рекао је да те изјаве "искривљују чињенице и блате Кину".

"Свима је познато да Кина спроводи нуклеарну стратегију самоодбране и слиједи нуклеарну политику да први не употријеби нуклеарно оружје", рекао је Ђијанг.

"Кина се обавезује да неће користити нити пријетити употребом нуклеарног оружја против држава које немају нуклеарно оружје и зона без нуклеарног оружја", додао је.

Свијет

Хитно упозорење Америке: Напад могућ у наредних 24 до 48 сати

Али необичан дизајн неких објеката, попут куполе на ријеци Зитонг, даје извјесну вјеродостојност ДиНановим тврдњама да Кина ревидира свој програм нуклеарног оружја.

"Можда се на овим локацијама успостављају нови процеси, праве нове врсте ствари", рекао је Рени Бабијарц, потпредсједник за анализу и операције за "ОлСорс Аналисис", који је прегледао сателитске снимке за ЦНН.

Слијепе тачке за противнике

Тај развој догађаја је можда створио слијепе тачке за западне противнике.

"Раније смо могли да направимо одређене информисане процјене о томе колико нуклеарног оружја Кина може да произведе", рекао је Декер Евелет, аналитичар за нуклеарно наоружање и одвраћање у компанији ЦНА Корпорејшн, који је такође прегледао налазе ЦНН-а.

"Чињеница да је ова модернизација толико опсежна сугерише фундаменталну реконструкцију технологије која је основа цијелог система", додаје.

Додатну потврду тврдњама о процесу модернизације представља и велика реконструкција у групи истраживачких института, око 40 миља југозападно од мреже Зитонга. То подручје, познато као Научни град, сматра се мозгом кинеског програма нуклеарног наоружања.

Ширење кампуса је толико обимно да је, према сателитским снимцима, више од 600 зграда срушено како би се направио простор за нове објекте током 2022. године.

На питање о налазима ЦНН-а, кинеско Министарство спољних послова је саопштило: "Нисмо упознати са ситуацијом коју сте поменули."

Кинеско Министарство одбране није одговорило на захтјеве за коментар.

Свеобухватна, континуирана промјена око округа Зитонг почела је 2021. године, према анализи ЦНН-а. Ово се догодило само неколико мјесеци након што је Си Ђинпинг јавно наложио својим војним врховним званичницима да "убрзају изградњу стратешког одвраћања високог нивоа".

Став Пекинга о нуклеарном оружју постао је снажнији. Кина је развила системе раног упозоравања, према Пентагону, који јој омогућавају да детектује долазећу ракету и испали је прије него што она удари.

У случају да НОА покрене инвазију на Тајван, самоуправно острво које Пекинг сматра својим, ојачани арсенал Кине вјероватно ће дјеловати као средство одвраћања од западних снага које би могле да притекну у помоћ Тајпеју.

То је такође кључни дио Сијеве визије дипломатски оснажене Кине.

"Кинеско руководство изгледа вјерује да изградња и демонстрација стратешких капацитета, укључујући нуклеарно оружје, може имати психолошки утицај на западне земље. И да их примора да прихвате реалност успона Кине", рекао је Тонг Жао, виши сарадник у програму за нуклеарну политику и Кину у Карнегијевој фондацији за међународни мир.

Трка у наоружању и страхови

Постоје страхови да би наизглед неограничен раст кинеског арсенала могао да покрене нову трку у наоружању, сложенију од Хладног рата, јер би Пекинг дјеловао као трећа велика нуклеарна сила.

Тенис

Изјава Ђоковића поново вирална након побједе БиХ, ево шта је поручио

У таквом сценарију, величина залиха бојевих глава може се показати небитном, тврди Евелет.

"Када пређете одређени број бојевих глава, то постаје академска разлика. Више се ради о способностима и ономе што планирате да урадите са њима него о броју бојевих глава", казао је.

Постоји и забринутост да би САД могле да прецијене кинеске способности, погоршавајући нуклеарну пролиферацију.

"Биће људи у САД који ће тврдити да морамо радикално да проширимо сопствене способности да производимо нуклеарно оружје како бисмо парирали Кини", рекао је Луис.

"Али нећемо парирати ономе што они раде. Парираћемо ономе што мислимо да раде. Парираћемо сопственој ноћној мори. А то је потенцијално веома опасно", навео је Луис.

У међувремену, Трамп би се могао наћи у невољи у Пекингу. Кинеска инфраструктура – ​​и све консолидованија владавина Си Ђинпинга над војском, што је потврђено недавним чисткама генерала у самом врху – даје јој извјесну предност у случају трке у наоружању, а Пекинг можда не види много разлога да попусти.

Стручњаци кажу да је текући рат САД и Израела против Ирана можда ојачао одлучност Кине да прошири свој програм нуклеарног оружја.

"Ако сте на мјесту Кинеза… гледано уназад, не посматрате оно што се дешава и не мислите да има смисла да се разоружате или ослабите. Једна од посљедица онога што администрација Трампа ради у Ирану неће бити да застраши или заплаши Кинезе, већ ће их уплашити до те мјере да почну да праве још више нуклеарног оружја", рекао је Луис.

У случају да САД направе уступке по кључним стратешким питањима као што је Тајван, Си би могао "дати симболичну обавезу да покрене широк билатерални стратешки безбједносни дијалог у којем би нуклеарна питања била једна компонента", рекао је Жао.

"Чак и у овом оптимистичном сценарију, мало је вјероватно да ће Пекинг водити било какве озбиљне преговоре о контроли наоружања. Али његова спремност да покрене широк дијалог могла би бити довољна да задовољи Трампа", додао је.

(Телеграф)