
Аутор:
АТВ редакцијаКоментари:
0
Амерички државни секретар Марко Рубио изјавио је да је Украјина током посљедњих неколико мјесеци више пута погодила бродове повезане са Сједињеним Америчким Државама и испоруке нафте у којима постоје амерички интереси.
Он је поручио да Вашингтон сматра да тај проблем мора да буде ријешен.

Регион
У Словенији цијена дизела премашила два евра по литру
Изјава стиже неколико сати пре састанка предсједника САД Доналда Трампа и предсједника Украјине Володимира Зеленског у Њујорку, гдје би једна од главних тема требало да буде прекид међусобних удара Русије и Украјине на енергетску инфраструктуру.
Рубио је у интервјуу за "Фокс њуз" нагласио да америчка администрација не тврди да је Кијев намјерно покушавао да гађа америчке интересе, али је јасно ставио до знања да Вашингтон више не жели да такви инциденти пролазе без посљедица.
"Мислим да је важно да амерички народ зна шта нас забрињава: током посљедњих неколико мјесеци Украјина је у више наврата изводила ударе, вјероватно ненамјерно када је ријеч о америчким интересима, али ипак циљане ударе на бродове повезане са САД и америчке испоруке нафте. То питање мора да буде ријешено", рекао је Рубио.
Рубијева изјава није дошла ниоткуда. Вашингтон је још током љета од Кијева тражио да престане да напада танкере и инфраструктуру повезану са Каспијским нафтоводним конзорцијумом, односно ЦПЦ-ом, преко којег се казахстанска нафта транспортује до руског Новоросијска и даље на свјетско тржиште.
Проблем за САД је што у том послу учествују велики амерички нафтни концерни.
Шеврон посједује 15 одсто ЦПЦ-а, док Ексон мобил преко своје компаније има још 7,5 одсто. Кроз систем пролази прије свега казахстанска нафта, а међу највећим произвођачима који га користе налазе се управо компаније повезане са Шевроном и Ексоном.
Сукоб је ескалирао 19. јула, када су код поморског терминала ЦПЦ-а код Новоросијска нападнута два танкера – "Азија" и "Нисос Иос". На танкер "Азија", који је превозио нафту компаније Тенгизшевројл, лансиран је дрон, након чега је на броду избио пожар. Други танкер превозио је нафту из казахстанских пројеката. ЦПЦ је тада саопштио да није било људских жртава нити изливања нафте.

Култура
Преминуо познати српски глумац Драган Остојић
Напади су потом озбиљно пореметили рад терминала. "Фајненшел тајмс" је објавио да је Казахстан привремено зауставио дио испорука према Новоросијску, док су напади у једном тренутку смањили утовар ЦПЦ нафте за око петину.
Амерички званичник је у августу потврдио да је Трампова администрација упозорила Кијев да мора да престане да напада неруске бродове у Црном мору и инфраструктуру ЦПЦ-а, коју Вашингтон сматра важним алтернативним извором нафте која није руска. Украјина је тада, према тим информацијама, пристала да не гађа ЦПЦ и бродове који нису под њеним санкцијама и не превозе руску нафту.
Рубио је сада питање бродова повезао са много ширим америчким захтјевом – Вашингтон жели прекид удара на енергетску инфраструктуру и у Русији и у Украјини.
"Сједињене Државе сматрају да би прекид удара на енергетску инфраструктуру био добра идеја. Такав режим морао би да подразумијева да се не напада ни украјинска ни руска инфраструктура", рекао је амерички државни секретар.
То питање додатно добија на тежини због све већег притиска на свјетско тржиште горива.

Хроника
Акција "Пантера": Више особа под полицијском конторлом
Украјински напади на руске рафинерије посљедњих мјесеци озбиљно су погодили прераду и извоз нафтних деривата. Русија је у јулу забранила извоз дизела, док су истовремено рат на Блиском истоку и поремећаји извоза из заливских земаља додатно смањили понуду. Цијена дизела у САД прешла је шест долара по галону, док су европске берзанске цијене дизела више него удвостручене од почетка године.
Трамп је због тога већ директно притискао Зеленског да обустави ударе на руске рафинерије. "Фајненшел тајмс" је објавио да је амерички предсједник током разговора са украјинским лидером посебно указивао на несташицу дизела и раст цијена горива.
Трамп и Зеленски требало би данас да разговарају на маргинама Генералне скупштине Уједињених нација у Њујорку, а не у Вашингтону, како се појавило у појединим извјештајима. Енергетско примирје требало би да буде једна од главних тема састанка.

Србија
Са тржишта се повлачи кукуруз за кокице
Зеленски је раније поручио да је Украјина спремна да прекине нападе на руску енергетску инфраструктуру уколико Москва истовремено престане да гађа украјинску електроенергетску мрежу, друге енергетске објекте, критичну инфраструктуру и правце за извоз хране.
Русија и Украјина наставиле су, међутим, са међусобним нападима и након што је Трамп 14. септембра објавио да је постигнут договор о негађању енергетских објеката. Такав споразум две стране тада нису заједнички формално потврдиле, а напади су настављени већ наредних дана.
За Вашингтон зато питање више није само рат између Москве и Кијева. Украјински напади на руски енергетски сектор почели су да погађају глобалне цијене горива, казахстански извоз и компаније у којима постоје велики амерички интереси, док Рубио сада први пут толико директно говори и о нападима на бродове повезане са САД.
Управо са тим проблемом на столу Трамп данас улази у разговор са Зеленским – са захтјевом да се напади на енергетику зауставе са обје стране.
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Свијет
56 мин
0
Свијет
1 ч
0
Свијет
1 ч
0
Свијет
2 ч
0Најновије
Најчитаније
Тренутно на програму