Шведска ударила на мигранте: Усвојен "закон о цинкарењу"

Нови закони долазе уочи парламентарних избора у септембру, супротстављајући владу десног центра, која тренутно зависи од подршке крајње десничарских Шведских демократа да би владала, крајњој десници која је поручила да јој је намјера да створи једно од најнепријатељскијих окружења у Европи за неевропљане.

Касно у понедјељак, посланици су гласали за усвајање такозваног закона о „добром понашању” (good behaviour), који би се односио на захтјеве за боравак у поступку и будуће становнике, али би се ретроактивно примјењивао и на многе садашње становнике земље.

БиХ

Цвијановић: Лакше су у ЕУ улазили илегални мигранти, него наши грађани који легално прелазе границу

„Свако ко се не потруди да уради исправну ствар не би требало да може да рачуна на останак”, рекао је шведски министар за миграције Јохан Форсел у марту, када је предложио закон.

Дозволе боравка могу бити укинуте и због нејасних критеријума

Иако закон не прецизира које врсте понашања би се сматрале неприхватљивим, влада је раније помињала примјере као што су неплаћени дугови, неплаћање пореза, криминал и везе са екстремистичким организацијама.

Задатак преиспитивања дозвола пао би на Шведску агенцију за миграције, а на сваку одлуку могла би се уложити жалба.

Закон су оштро критиковали опозициони политичари и организације за заштиту права, који су критеријуме описали као произвољне.

„То би довело до ризика да дозволе боравка буду одбијене или укинуте на основу понашања које за шведске грађане није ни незаконито ни кажњиво”, недавно је навео Амнести интернешенел (Amnesty International).

Свијет

Нереди ескалирали у Белфасту: Горе куће и аутомобили

Организација Дифендерс грађанских права (Civil Rights Defenders), са сједиштем у Стокхолму, саопштила је да закон „подрива владавину права”. У саопштењу је додала: „Закон о добром понашању оставља људе у неизвјесности о томе које радње или изјаве могу бити искоришћене против њих.”

Усвојен и спорни „закон о цинкарењу”

Парламент те земље такође је тијесном већином подржао спорни, такозвани „закон о цинкарењу” (snitch law), који ће од многих радника у јавном сектору захтијевати да пријаве свакога за кога вјерују да нема регулисан боравак.

Критичари новог закона, који је усвојен са 174 гласа за и 172 против, већ дуго упозоравају да ће он негативно утицати на физичко и ментално здравље миграната, истовремено значајно повећавајући ризик од расног профилисања.

Економија

Строжа правила мијењају мапу Европе: Њемачка више није број један

„То је сурова, неефикасна политика и отвара Пандорину кутију цинкарења – обиљежје ауторитарних држава”, рекао је Јакоб Линд, постдокторски истраживач међународних миграција на Универзитету у Малмеу, у саопштењу.

„Данашње гласање имаће разорне посљедице по мигранте без регулисаног боравка, који ће бити додатно гурнути на маргине друштва, јер ће им приступ правима бити ограничен.”

Затворско двориште у Кумли са хотелима за инсекте које су направили затвореници, великом скулптуром мрава на крову шупе и натписом Кумла намијењеним дјеци.

Унутар шведског затвора за одрасле који се припрема да смјести дјецу од само 13 година.

Након широких критика, наставници, љекари и социјални радници изузети су од обавезе пријављивања. Међутим, запослени у пореским органима, као и у агенцијама за запошљавање и социјално осигурање, налазе се међу онима који би морали да обавијесте полицију када имају разлога да вјерују да су били у контакту са људима који немају боравишне папире.

Луиз Боно из Платформе за међународну сарадњу о мигрантима без регулисаног боравка (Platform for International Cooperation on Undocumented Migrants) описала је то као „озбиљан корак уназад за људска права” у тој земљи.

„Такозвани изузеци за здравство, школе и социјалне службе не пружају довољну заштиту: у пракси, информације ће тећи између пружалаца услуга, агенција и имиграционих власти”, рекла је она, што значи да ће неки вјероватно у потпуности избјегавати контакт са здравственим радницима.

Њен став подржавају и шведски истраживачи који су, након разговора са јавним службеницима, упозорили да би закон у пракси претворио запослене у јавном сектору у граничну полицију.

Навели су примјер мајке која се породи уз помоћ бабице; иако је бабица изузета од обавезе пријављивања, морала би да региструје бебу код пореских органа, који би потом могли да пријаве породицу полицији.

Јавни службеници под притиском да пријављују мигранте

Шведска влада већ дуго брани ове мјере, тврдећи да су неопходне како би се обезбиједило да они којима није законски дозвољено да остану у Шведској могу бити враћени у своје земље.

Бања Лука

Бивши радник ГУ Бањалука добио пресуду у своју корист против Града

Нове обавезе пријављивања имају мало пандана широм Европе; Финска већ дуго разматра да ли да прошири такве обавезе, док се у Њемачкој службе социјалне заштите већ двије деценије суочавају са обавезама пријављивања.

Поређења са британском политиком „непријатељског окружења”

Године 2012. британска политичарка Тереза Меј увела је политику „непријатељског окружења” (hostile environment), чији је циљ био да се онима који не могу доказати да имају законско право да живе у Британији ограничи приступ раду, бенефицијама, банковним рачунима, возачким дозволама и другим основним услугама.

Касније се показало да многи који су у Великој Британији боравили законито нису могли доказати свој статус и да је Министарство унутрашњих послова често погрешно класификовало законите становнике као прекршиоце имиграционих прописа, због чега је Национална ревизорска канцеларија 2018. закључила да политике непријатељског окружења нису донијеле вриједност за новац пореских обвезника.

У понедјељак је Европски синдикат јавних служби (European Public Services Union) одбацио идеју да радници буду приморани да дјелују као доушници, а Јан Вилем Гудријан из тог синдиката рекао је да сада није вријеме за „нови лов на вјештице”.

Умјесто тога, позвао је да се владе подсјете да би „јавне службе престале да функционишу без радника миграната у Шведској и многим државама чланицама ЕУ”.

Свијет

Пао амерички бомбардер, посада мртва

Нови закон би подстакао климу „сумње, страха и расизма”, додао је, истовремено угрожавајући основно право људи на азил. „Он само легитимише крајњу десницу, која је пресрећна што види како се њени најлуђи снови о масовном надзору, притвору и депортацији остварују на штету етике јавних служби.”

(Гардијан)