Свештеник који је исповиједио најгорег серијског убицу: "Видио сам борбу између добра и зла"

“Након смрти желим да мој пепео баце у смеће. Ићи ћу у пакао, али молим Бога да ми допусти да прођем поред свих жртава и затражим од њих опроштај“, говорио је свештенику Марку Поцију, који је служио као капелан затвора.

Празних 17 столица у цркви

Свој крај, Биланција је дочекао прије пет година у Падови, крајем децембра. Преминуо је од ковида у 69. години, преноси Јутарњи лист.

Ухапшен је у мају 1998. године, након 17 убистава за која је добио 13 доживотних казни. Након смрти, поред ковчега у цркви Сан Бартоломео постављено је седамнаест празних столица. На свакој од њих једно име, један прекинути живот.

Сахрану је предводио Поца, који је уз њега провео десет година. Планирали су је заједно.

Жртве бирао насумично

Биланција је своје жртве убио између 1997. и 1998. године на сјеверу Италије. Међу злочинима није било очигледних веза.

Жртве различитих профила углавном је бирао насумично, сијући страх међу људима који су живјели дуж италијанске ривијере. Убијао је ватреним оружјем, ножем и дављењем.

Добио је надимке “Лигурско чудовиште” и “Убица из воза”, а новине су га назвале “најгорим серијским убицом у историји Италије”. Током суђења је тврдио да није свјесно починио злочине јер је био “опсједнут болешћу”.

Звао га је "господин Донато"

Свештеника Марка Поција у самицу је довела једна волонтерка, објашњавајући да “мора да крене од Биланције ако заиста жели да разумије затвор”.

“Када сам га први пут срео, био је затворен, са дивљим погледом. Плашио ме је, одбијао. Викао је без разлога“, рекао је.

Њихов однос се промијенио јер је инсистирао да убицу зове “господин Донато”, без задирања у његову прошлост.

“Прије тога га 20 година нико није звао господином, тај респект га је уздрмао више од батина које је добијао у затвору. Никада о њима није говорио, иако су се видјеле на његовом отеченом лицу“, објашњава Поца.

Исповијест трајала четири сата

За младог свештеника, који је деведесетих година возом путовао на универзитет - у страху да би могао постати једна од Биланцијиних жртава, то је био шок. Никада није замишљао да ће једног дана стајати пред њим. Њихов однос се развијао с годинама, а Поца га описује као човјека “сахрањеног под тежином својих дјела”.

Регион

Двоструки убица из Никшића има богат досије: Ево за шта је раније осуђиван

Посљедњих година, Биланција је улазио у затворску капелу и сједио позади, објашњавајући да не жели да га виде како плаче. Сваког понедјељка, након мисе, повјеравао се свештенику, наводећи да му се чини како Јеванђеље говори о њему. Главна прекретница догодила се 2018. године.

“Желим да се исповиједим. Никада то нисам учинио, научи ме ти“, рекао је Поцију.

Исповијест је трајала готово четири сата, а свештеник каже да је тада видио “борбу између добра и зла” у једном човјеку. Када су изашли из исповједаонице, предложио му је да се заједно помоле.

Биланција је, напамет, изговорио једно по једно име и презиме својих жртава, што је, каже Поци, била један од најпотреснијих сцена у његовом животу коју никада неће заборавити.

Свијет

Данас изрицање пресуде Брајану Волшу за убиство супруге Ане

"Не постоји никакво оправдање..."

Биланција себи, додаје свештеник, никада није опростио и често је помињао како је најтеже опростити самоме себи. Наводно је при крају живота покушавао да чини добро.

“Не могу да оживим оне које сам убио, али могу да одржим у животу неке друге“, рекао је свештенику.

Нико није смио да зна, према Биланцијином захтјеву, да захваљујући њему преживљавају једна породица са југа Италије и једно дијете са инвалидитетом са сјевера, којима је серијски убица намјенио своју пензију.

Свештеник каже да је испричати ову причу, а не повриједити сјећање на жртве, најделикатнији изазов.

“Не постоји никакво оправдање, зло никада није оправдано. Али у затвору, када се зло сусретне са добрим, нешто почиње да се ломи“, рекао је.

(Телеграф.рс)