У Француској се свађају око клима уређаја

Ове седмице поново је букнула расправа о „климатизацији“ („la clim“), како Французи зову клима-уређаје, при чему популистичка десничарка Марин ле Пен (Marine Le Pen) позива на масовну уградњу субвенционисаних уређаја, док традиционално несклони Зелени признају да би одређени ниво климатизације сада могао бити неизбјежан.

Тренутно је стопа коришћења клима-уређаја у Француској ниска, јер их има само 25 одсто домаћинстава. Поређења ради, у Шпанији и Италији тај удио износи 50 одсто, а у САД и Јапану достиже 90 одсто. Бројне француске болнице и школе такође немају клима-уређаје.

Хиљаде школа морале су да буду затворене ове седмице, а медицинско особље жали се на услове који брзо постају неподношљиви. Са температурама које се приближавају 40 степени Целзијуса — уторак је био најтоплији дан у Француској откад постоје мјерења — дошло је до навале на куповину преносних клима-уређаја, како би дјеца могла да одслушају барем неколико часова наставе или како би станари у загушљивим становима преживјели ноћ.

Зелени ублажавају став

Чини се да дугогодишњи противници климатизације, углавном са еколошке љевице, све више увиђају да ће она неизбјежно бити дио одговора земље на глобално загријавање. Ове седмице предсједница странке Еколози, Мари Тонделије (Marie Tondelier), прекршила је својеврсни табу изјавивши да ће климатизација бити нужна у школама и болницама.

„Постоје мјеста на којима једноставно више не можемо без ње“, рекла је.

Њен одмак од онога што је назвала „догмом против климатизације“ значајан је јер је зелени покрет у Француској климатизацију до сада сматрао најгорим могућим рјешењем за климатске промјене.

Аргументи против климатизације

Активисти су дуго тврдили да посезање за климатизацијом не рјешава темељне узроке глобалног загријавања, већ само ублажава његове посљедице. Чинећи те посљедице подношљивијима, упозоравали су, одвраћа се пажња од кључне борбе против узрока.

Осим тога, еколози често критикују климатизацију јер и сама погоршава климатске промјене.

За њен рад потребна је електрична енергија. Иако већина француске струје долази из нуклеарних електрана, у другим земљама то значи додатно сагоријевање фосилних горива. Проблем су и расхладни гасови, који су и сами гасови са ефектом стаклене баште и често цуре из уређаја.

Ту је и ефекат урбаног загријавања, јер уређаји испуштају врућ ваздух на улице, што, према неким студијама, може подићи температуру у градовима за два до три степена.

Владина политика и све гласнији критичари

Сумња према климатизацији одразила се и на владину политику. Нови стандарди за градњу и обнову усмјерени су на изолацију, озелењавање и високотехнолошке методе циркулације ваздуха, с изричитим циљем да климатизација постане непотребна.

На примјер, нова велика болница која се гради у Нанту имаће климатизацију у само половини соба, што је изазвало бијес медицинских синдиката.

„С обзиром на еколошки контекст, климатизацију бисмо требали имати свугдје“, рекао је Оливије Теријен (Olivier Terrien) из синдиката ЦГТ.

Конзервативна предсједница регионалног вијећа Париза, Валери Пекрес (Valérie Pécresse), сматра да „државу води идеологија против климатизације“.

„Но, климатизација се мора узети у обзир, заједно с другим методама расхлађивања“, додала је.

Пекрес, која управља паришким регионалним превозом, нада се да ће сви аутобуси и возови бити климатизовани до 2032. године.

Десница тражи национални план

Политичка десница увијек је била склонија климатизацији од љевице, а највише се истиче Национално окупљање (RN) Марин ле Пен. Ове седмице затражила је национални „план за климатизацију“ како би се опремиле све школе и болнице.

Према портпаролу Националног окупљања Жан-Филипу Тангију (Jean-Philippe Tanguy), план би укључивао и 20 милијарди евра државних бескаматних зајмова како би се домаћинствима омогућила уградња расхладних уређаја.

Критичари су план Националног окупљања осудили као опортунистички и непромишљен, истичући да десница, која је посљедња признала стварност климатских промјена, данас нема вјеродостојност да говори о њиховим посљедицама.

Међутим, истина је да се сви, док се температуре у Француској приближавају опасним нивоима, а животи, школе и болнице доводе у опасност, приближавају истом закључку: више климатизације је неизбјежно.

(Индекс)