Врућина је све већа: Можемо ли се уопште навикнути на њих?

Јун је донио температурне рекорде у Француској, Шпанији, Уједињеном Краљевству, Холандији, Швајцарској и Њемачкој.

Њемачка метеоролошка служба (DWD) саопштила је да Њемачка никада раније није доживјела тако дуг период екстремних врућина тако рано у години.

Овако дуг топлотни талас, са температурама изнад 30 степени и ноћима током којих температура не пада испод 20 степени, представља велики изазов за људски организам. То се посебно односи на малу дјецу, труднице, старије особе, особе са хроничним болестима, као и оне који обављају тешке физичке послове или раде на отвореном, пише Дојче веле .

Да ли људи из топлијих крајева боље подносе врућину?

„Људско тело има способност прилагођавања, а те способности су развијеније код људи који су стално изложени високим температурама“, каже љекарка и универзитетска професорка Клаудија Траидл-Хофман. Она је директорка Института за медицину животне средине на Универзитету у Аугсбургу, гдје лијечи пацијенте са болестима изазваним утицајима животне средине.

Клаудија Трајдл-Хофман је такође директорка Института за медицину животне средине у Хелмхолцу у Минхену, гдје истражује болести повезане са животном средином. Као чланица научног савјетодавног одбора њемачке савезне владе, она такође савјетује доносиоце политичких одлука. У својој књизи „Медицина будућности - Исцјељење у свијету који се мијења“ пише да је телу потребно вријеме да се прилагоди промјенљивим условима животне средине - не године, већ вијекови.

Шта се дешава у људском тијелу када је вруће?

„Чак и на спољној температури од 23 степена, тијело почиње да активира механизме хлађења“, објашњава доктор. Крвни судови се шире како би тијело могло да ослободи топлоту. Знојење додатно хлади тијело. Све ово служи одржавању константне телесне температуре.

Ако ови механизми не функционишу правилно или потпуно откажу, последице могу бити озбиљне - од срчаних и циркулаторних болести до можданог удара, па чак и отказивања више органа. То се дешава када тијело више не може да одржава стабилну унутрашњу температуру. „Када тјелесна температура порасте, сви процеси у тијелу се убрзавају, а на температури од 42 степена почиње процес умирања“, каже Клаудија Траидл-Хофман.

Плућа такође пате од врућине. Још није потпуно јасно шта се дешава на молекуларном нивоу, али постоје одређене претпоставке. Удисање веома врућег ваздуха може убрзати запаљенске процесе. „Плућа се лакше упаљују и постају подложнија инфекцијама“, објашњава лекар.

Шта треба да радимо током врућине, а шта да избјегавамо?

Клаудија Траидл-Хофман сматра да људи почињу да размишљају о посљедицама врућине тек када је већ ту - када су железничке пруге искривљене, асфалт пуца, а службе хитне помоћи раде непрекидно. Зато савјетује својим пацијентима да се припреме за љетње врућине већ у јануару. То укључује разговор са својим лекаром о могућим прилагођавањима лијекова.

Пошто топлота убрзава инфламаторне процесе, алергије треба благовремено лечити специфичном имунотерапијом. Атопијски дерматитис се такође погоршава високим температурама, па га треба држати под контролом прије почетка топле сезоне. „Свака хронична болест треба да се стабилизује прије него што врућине наиђу“, каже љекарка.

Када почну врућине, он препоручује пијење пуно воде, једење лагане хране биљног порекла и избјегавање цигарета и алкохола. Довољно сна омогућава тијелу да се барем дјелимично опорави од топлотног стреса током дана.

Хоћемо ли се сви временом навикнути на врућину?

Управо ту лежи један од највећих проблема. Пошто многи људи лоше спавају због врућине, тијело много брже достиже такозвану декомпензацију - стање у којем више није у стању да компензује поремећаје и одржи нормално функционисање.

Колико неко може да толерише и компензује ефекте топлоте зависи од његове осјетљивости. Клаудија Траидл-Хофман то објашњава на примеру бурета: код старијих особа, хроничних болесника и оних који узимају лекове, „буре“ се много брже пуни током топлотног таласа.

Млади, физички активни људи и они који су навикли на високе температуре имају већу отпорност, али чак и то има своја ограничења. „Такав експоненцијални пораст броја изузетно топлих дана и тако брзе климатске промјене нису нешто чему се ни екосистеми ни људи могу довољно брзо прилагодити“, закључује Клаудија Траидл-Хофман.

(индекс)