Живи сам на ивици пећине већ 50 година: Сви су га оставили, није желио да оде

У забаченим планинама кинеске провинције Хубеј, далеко од градске вреве и савременог начина живота, налази се необично домаћинство које пркоси очекивањима. На самом рубу пећине, испод високе литице и заклоњена густом шумом, већ више од пола вијека стоји кућа у којој живи човек по имену Јанг. Његов избор био је јасан - живот у тишини, ван цивилизацијских токова, али не и без основних услова за свакодневицу.

Свијет

Убијен предсједник општине, тијело пронађено у провалији

До Јанговог дома води узак, стрм пролаз који се одваја од асфалтног пута, удаљеног свега неколико стотина метара. Ипак, кућу је готово немогуће уочити са пута.

Смјештена је тачно на улазу у пећину, што јој пружа природну заштиту од временских непогода. Киша и вјетар не допиру унутра, а температура остаје стабилна током цијеле године - зими је топло, док је љети пријатно расхлађено.

Природна архитектура и стабилан микроклимат

Пећина у којој Јанг живи са породицом деценијама функционише као савршено природно склониште. Зидови од камена, земље и дрвета уклопљени су у стијенку структуру, а кућа је настајала постепено, без класичних грађевинских захвата. Сунчева свијетлост несметано улази, док сама пећина одржава равнотежу влаге и температуре. Управо захваљујући том балансу, конструкција је остала очувана скоро читав вијек.

Самоодрживост као начин живота

Основа Јангове независности је вода. У унутрашњости пећине налазе се природни извори и мањи базени у које се слива чиста вода са стеновитих зидова, преноси Курир.

Он је прикупља и чува, па несташице нема. Електричну енергију добија са оближњег стуба, док за кување и грејање користи дрва која сам сакупља у околини.

Тишина као избор, не нужност

Некада је узгајао стоку, али данас, због година и самоће, брине о мањој башти и прикупља љековито биље које продаје у оближњим селима. Не користи хемијска средства и наглашава да живот у пећини за њега није ограничење, већ слобода.

Након смрти родитеља, његова браћа и сестре напустили су планину, али Јанг је одлучио да остане. Не зато што мора, већ зато што жели. За њега, удаљеност од свијета представља мир и унутрашњу равнотежу.