Njemačka u problemu: Stižu velike kazne

Prema podacima nemačkog Ministarstva finansija (Bundesfinanzministerium), na zahtev stranke Levica (Die Linke), Finansijska kontrola rada na crno pri carinskoj službi sprovela je ukupno 25.765 kontrola tokom 2025. godine. U 6.121 slučaju pokrenut je postupak zbog sumnje na kršenje Zakona o minimalnoj zaradi.

Najviše nepravilnosti u ugostiteljstvu

Poslanik Levice Cem Ince izjavio je da se u proseku pri svakoj četvrtoj kontroli otkrije kršenje minimalca. Prema podacima ministarstva, skoro 2.500 postupaka odnosilo se na sektor ugostiteljstva i hotelijerstva.

Auto-moto

Šta se događa sa kočnicama kada automobil dugo stoji?

Više od 500 postupaka zabilježeno je i u špediterskim firmama, građevinskim preduzećima, kao i u frizerskim i kozmetičkim salonima. Nepravilnosti su često otkrivene i kod taksi prevoznika, prodavnica pića i firmi za obezbijeđenje.

Minimalna satnica povećana na 13,90 evra

Minimalna satnica u Njemačkoj povećana je 1. januara sa 12,82 na 13,90 evra po satu. Prema podacima njemačkog Zavoda za statistiku (Statistisches Bundesamt), to povećanje obuhvatilo je oko 4,8 miliona radnih mjesta.

Ipak, kontrole carinske službe obuhvataju samo manji dio firmi koje zapošljavaju radnike po minimalnoj zaradi.

Traže se češće kontrole

Cem Ince zatražio je značajno proširenje inspekcija i istakao da je Finansijskoj kontroli rada na crno potrebno više zaposlenih kako bi efikasno obavljala posao. Broj sprovedenih kontrola i procenat utvrđenih prekršaja u 2025. godini bili su približno na nivou prethodne godine.

Kako se krši zakon o minimalcu

Kršenjem Zakona o minimalnoj zaradi smatra se, na primjer, nevođenje ili prikrivanje evidencije radnog vremena. Ako se zaposleni otvoreno ili prikriveno primoravaju da rade duže bez dodatne naknade, njihova realna satnica pada ispod zakonskog minimuma.

Hronika

Hapšenje u Gradišci zbog teške krađe

U nekim slučajevima radni zadaci su postavljeni toliko obimno da ih nije moguće završiti u okviru plaćenog radnog vremena. Postoje i situacije u kojima poslodavci odbijaju deo plate za radnu opremu ili uniformu, čime se faktički umanjuje minimalna zarada.

Minimalna satnica se ponekad zaobilazi i kroz takozvano lažno samozapošljavanje, kada radnici formalno nastupaju kao samostalni preduzetnici, iako u praksi rade kao zaposleni, prenosi Feniks.