Није шала: Пун резервоар горива за мање од 4 марке

Не, то није шала.

И тако је годинама, а овај контраст није искључиво резултат цијене нафте, већ и дубоких политичких и економских одлука.

У вријеме када цијене горива и даље утичу на међународне тензије, постоји једна земља у којој цијена по литру пркоси свим познатим стандардима.

Здравље

Вјежбање током великих врућина: Како правилно одрадити тренинг?

Као што смо већ открили на почетку чланка, то је Иран. У Ирану, литар бензина кошта око 0,021 евро, према посљедњим подацима из априла 2026. године, док је цијена дизела пала на око 0,005 евра по литру.

Ове бројке, примијењене на резервоар просјечне величине, чине точење горива готово симболичним трошком.

Да би се разумјеле размјере, довољно је једноставно поређење: пуњење компактног аутомобила може коштати мање од два евра (мање од 4 марке)

У ЕУ, иста операција лако прелази 70 или 80 евра, у зависности од модела и горива. Кључ не лежи у тржишту, већ у директној државној интервенцији. Ирански систем одржава регулисане и субвенционисане цијене, што му омогућава да постави стопе знатно испод стварне цијене производа.

Овај модел није потпуно бесплатан

Најнижа цијена се односи на ограничену количину горива мјесечно, обично око 60 литара по возилу.

БиХ

Митровић: Нелегални Уставни суд донио нелегитимне одлуке

Изнад овог прага, трошкови прогресивно расту у оквиру вишеслојног система. Циљ је двострук: гарантовати основни приступ енергији уз истовремено ограничавање прекомјерне потрошње. Ипак, чак и најскупље категорије остају знатно испод европских цијена.

Овај приступ такође одговара на интерне факторе, као што је потреба за контролом јавне потрошње и избјегавањем неравнотеже у сложеном економском контексту.

Утицај пореза

Разлика са земљама попут Шпаније није искључиво повезана са приступом нафти. У Европи, значајан дио цијене горива чине порези, који у многим случајевима прелазе 50 процената коначне цијене. То објашњава зашто, чак и када цијене сирове нафте падну, цијена на бензинској пумпи не пада пропорционално.

Пореска структура, трошкови логистике и дистрибутивне марже имају подједнак утицај као и сама цијена нафте. У иранском случају, ово пореско оптерећење практично нестаје, замијењено системом директних субвенција које потпуно мијењају коначни резултат.

Свијет

Бака одбила комшију за полни однос, он је избо ножем седам пута!

Ако проширимо перспективу, контраст остаје очигледан. У САД, литар бензина кошта око 1,26 евра, а дизела око 1,27 евра, што су умјерене бројке, али далеко од иранског нивоа.

Сјеверноамеричко тржиште комбинује домаћу производњу са умјеренијим опорезивањем. На другом крају спектра, Израел има цијене веће од 2 евра по литру, што га сврстава међу најскупље земље у Европи.

Овдје цијена прецизније одражава међународне трошкове и пореска оптерећења. Између оба модела, јасно је да цијена горива не зависи искључиво од приступа нафти, већ и од тога како свака земља одлучи да пренесе тај трошак на потрошача.

Није све тако сјајно

Међутим, постоји кључна нијанса која потпуно мијења тумачење ових бројки. У Ирану је просјечна мјесечна плата отприлике између 300 и 500 евра, са минималним платама које могу варирати од 180 до 200 евра, у контексту обиљеженом наглом девалвацијом валуте, пише "Јутарњи.хр".

Република Српска

Савјет за развој Републике Српске: Разматране мјере подршке младима

То значи да иако гориво има готово симболичну цијену у еврима, куповна моћ је много нижа, а стварни напор који представља за становништво није толико удаљен од онога са чиме се европски возач суочава када пуни резервоар.