Африка се "распада" брже него што се мислило, а нови океан је све ближе

Процес који траје милионима година

Иако појам „ускоро“ може звучати драматично, научници наглашавају да ће за потпуно раздвајање континента бити потребно још неколико милиона година. У контексту геолошког времена, то представља изузетно кратак период.

„Открили смо да је расцјеп у овој зони напреднији и да је кора тања него што се раније сматрало“, рекао је геолог Кристијан Роуен са Универзитета Колумбија. Додао је да је „Источна Африка у процесу расцјепљивања напредовала даље него што се претпостављало“.

Наука и технологија

Астрономи мисле да су коначно пронашли ивицу Млијечног пута

Кључна зона: Туркански расцјеп

Научници су се у истраживању фокусирали на Туркански расцјеп, који се протеже кроз Кенију и Етиопију. Анализом сеизмичких података утврђено је да је Земљина кора у средишту тог подручја дебела свега око 13 километара, што је знатно мање од више од 35 километара на рубовима.

Када дебљина коре падне испод приближно 15 километара, започиње фаза названа „сужавање“. Након тога, раздвајање континента постаје готово неизбјежно.

Наука и технологија

Јапански астрономи покренули прву организацију за потрагу за ванземаљцима

„Што је кора тања, то је слабија, што додатно подстиче наставак расцјепљивања“, објаснио је Роуен.

Како настаје нови океан

Сљедећа фаза овог процеса назива се океанизација. У тој фази кора постаје толико танка да магма почиње избијати на површину, стварајући ново морско дно. С временом, вода из Индијског океана почиње испуњавати настали простор, чиме се формира нови океан.

Овај процес већ је започео у Афарској депресији на сјевероистоку Африке, у близини Црвеног мора.

Веза с људском еволуцијом

Један од најзанимљивијих аспеката овог открића односи се на његову повезаност с људском еволуцијом. Подручје Турканског расцјепа богато је фосилима раних хоминина, што је раније упућивало на његову посебну важност.

Међутим, ново истраживање сугерише другачију слику. Научници сматрају да регија можда није била важнија од других дијелова Африке, већ су геолошки услови омогућили изузетно добро очување фосила.

„Временско подударање између ове тектонске промјене и почетка континуираних, дебелих слојева с фосилима упућује на то да је фаза сужавања обезбиједила кључне услове за њихово очување“, наводе истраживачи.

Друштво

Сутра још топлије, крајем дана постепено наоблачење на западу

Додају да су „ове тектонске промјене имале темељну улогу у обликовању изузетног палеоантрополошког записа Турканске расцјепне зоне“.

Континенти су стално у покрету

Данашњи распоред континената може се чинити стабилним, али Земљина површина стално се мијења. Прије више од 200 милиона година сви континенти били су спојени у један суперконтинент, а научници претпостављају да ће се у далекој будућности поново спојити.

На мјестима гдје се тектонске плоче сударају настају планине, док се на мјестима раздвајања формирају океани. Источноафрички расцјепни систем један је од најјаснијих примјера тог процеса у данашње вријеме.

Научници истичу да би будућа истраживања могла додатно разјаснити повезаност између геолошких процеса и развоја живота на том подручју, а тврдње из овог чланка преузете су из истраживања објављеног у часопису „Натуре Комуникејшнс“ (Nature Communications).