АИ мијења наш мозак, а да тога нисмо ни свјесни

Према подацима из истраживања спроведеног почетком године, чак 88 одсто студената у Британији користило је АИ алате попут ЧетГПТ-а за писање задатака, што је драматичан пораст у односу на претходну годину. Слични трендови примјећени су и у САД. Како се АИ интегрисао у свакодневни академски рад, многи га користе уз оправдање да то "сви већ раде".

Ауто-мото

Нијемци дижу руке од волана: Забиљежен драстичан пад свакодневног кориштења аутомобила

Међутим, рани налази научника показују негативне посљедице. У експерименту у којем су учесници писали есеје уз различите нивое помоћи, од потпуног ослањања на АИ до самосталног писања, примјећено је да је мождана активност била нижа код оних који су користили вјештачку интелигенцију. Ови учесници су касније били и лошији у присјећању сопственог текста. Истраживачи наглашавају да је ријеч о прелиминарним резултатима, али упозоравају на могућност пада способности учења код студената који се ослањају на велике језичке моделе.

Страх да технологија нарушава меморију није нов. Још је Сократ упозоравао да ће писана ријеч ослабити способност памћења. Савремена истраживања указују на сличне појаве: већ 2011. године забиљежен је такозвани "Гугл ефекат", према којем људи мање памте информације ако знају да их лако могу поново наћи на интернету.

Посебан проблем, сматрају стручњаци, јесте то што употреба АИ дјелује као учење, иако често смањује когнитивни напор. Када нам АИ даје брзе одговоре, може се створити лажни осјећај компетентности, што су истраживачи означили као опасни врх "Планине глупости", концепт повезан са Денинг–Кругеровим ефектом.

Савјети

Гријање вам је упаљено, али је у просторијама и даље хладно: Ријешите овај проблем за пет минута

Упркос ризицима, универзитети се све више окрећу формалној употреби АИ технологија. Оксфорд је ове године потписао званичан споразум са ОпенАИ-јем након успјешног пилот-пројекта који студентима обезбјеђује посебну верзију ЧетГПТ-а са додатним безбједносним механизмима. Према ријечима званичника, циљ је да се студенти припреме за свијет у којем је АИ неизбјежан дио академског и професионалног живота.

Слично томе, и други универзитети уводе правила која не забрањују генеративни АИ, већ наглашавају потребу за одговорним кориштењем, укључујући свијест о могућим грешкама, пристрасностима и опасностима од тзв. халуцинација.

Како АИ постаје интегрални дио образовања, стручњаци упозоравају да ће дјеца и млади морати другачије да се образују. Професорка Кејтлин Регир са Универзитетског колеџа у Лондону истиче да је потребно развити образовне програме који уче младе колико је прихватљиво препустити се вјештачкој интелигенцији у процесу размишљања. Као аналогију наводи појаву физичког васпитања у школама након индустријализације: ако технологија преузима наше менталне напоре, биће нам потребна "теретана за мозак" или емоционална и социјална настава која развија способности критичког мишљења и разумијевања.

Бања Лука

Врбас у порасту

АИ је већ постао дио академског свијета. Питање више није да ли ће студенти користити вјештачку интелигенцију, већ како ће научити да је користе на начин који им не одузима, већ развија, менталне способности.