Док у Бањалуци падају врбе, један град је практично показао каква чуда стабла праве

Град Медељин у Колумбији засадио је 880.000 стабала и 2,5 милиона мањих биљака од 2016. године, смањујући температуру до 3 степена у неким подручјима и освојивши међународну награду за кориштење вегетације у борби против урбане врућине.

Свијет

Награде и попусти за 30 минута ходања сваког дана: Велика Британија уводи нови програм

Резултат је произишао из пројекта који је трансформисао улице, авеније, паркове и обале ријека у велику зелену мрежу.

Пројекат под називом Зелени коридори започео је 2016. године. Према информацијама које је објавио портал ИГ, циљ је био борба против повећања топлотних острва и загађења ваздуха. Укупно је засађено 880.000 стабала и 2,5 милиона мањих биљака у више од 30 коридора, 18 на улицама и авенијама, а 12 уз ријеке. Овим је град смањио температуре за 2, достигавши ​​3 степена у неким подручјима, а осим хлађења околине, пројекат је побољшао квалитет ваздуха и привукао локалну фауну, освојивши награде попут Ашден 2019 и Ц40 Блумберг Филантропис.

Зелени коридори

Пројекат који је трансформисао Медељин настао је из идеје кориштења вегетације као алата против врућине.

Одлична идеја била је повезати оно што је већ постојало. Коридори повезују природна подручја која су раније постојала изоловано, градећи континуирану мрежу вегетације широм града, са више од 30 инсталираних коридора, 18 на улицама и авенијама и 12 уз ријеке. Поред дрвећа, пројекат укључује грмље, вегетацију покривача тла, вертикалне вртове и интервенције на крововима и обалама ријека.

Србија

Тинејџера ударила струја због ТикТок изазова: Познато у каквом је стању

У сржи пројекта је импресиван обим садње. Укупно су широм града засађени милиони мањих биљака, претварајући улице, авеније, паркове и обале ријека у зелене површине.

Дијелови подручја која су претходно била прекривена бетоном и асфалтом замијењени су пропусним тлом и вегетацијом како би апсорбовали кишницу и смањили акумулацију топлоте, док сјена дрвећа такође помаже у контроли температуре. Ефекат се видио на термометрима: град је снизио температуре за 2 степена, а на неким мјестима смањење је достигло 3 степена Целзијуса, што је знатно олакшање у регији коју обиљежавају врућине.

Чистији ваздух и више природе у граду

Хлађење није био једини добитак. Зелени коридори такође помажу у апсорпцији прашине и других загађивача ваздуха, пружају звучну изолацију и хватају угљен диоксид и друге суспендоване честице, побољшавајући квалитет ваздуха у граду. Дрвеће, у том смислу, функционише као живи филтер.

Фудбал

Како функционише сензор у лопти који је Хрватску избацио са Мундијала

Сама природа се вратила заједно с вегетацијом. Пројекат је такође заслужан за повећање присутности локалне фауне у граду, као и за изградњу више простора за дружење и разоноду становника Медељина. Тамо гдје је некада био само бетон, дрвеће је донијело хлад, животиње и мјеста за сусрете људи.

Зашто Медељин пати од топлотних острва

Да бисмо разумјели важност пројекта, корисно је погледати географију града. Медељин се налази на 1.495 метара надморске висине, има процијењену популацију од преко 2,7 милиона становника и влажну климу, с температурама између 22,1 и 24 степена током цијеле године, комбинација која садњу дрвећа чини још потребнијом.

Хроника

Заплијењена хрпа пара у БиХ: Пронађен и снајпер

Смјештен у долини Абура и окружен издуженим планинама, град има отежану циркулацију ваздуха, што доприноси формирању урбаних топлотних острва, поред загађења атмосфере изнад граница које препоручује Свјетска здравствена организација (СЗО). Студија показује да је метрополитанска регија долине Абура забиљежила просјечни пораст температуре од преко 2 степена по деценији између 1940. и 2012. године, што је повезано с растом урбаних подручја, напредак који дрвеће сада покушава обуздати.

Међународно признање пројекта

Резултати су поставили Медељин на свјетску мапу климатских рјешења. Пројекат је међународно признат од Ашден Авардс 2019, у категорији "Хлађење по природи", током Лондонске седмице климатских акција у Уједињеном Краљевству, награде која вреднује иницијативе које користе вегетацију и дрвеће за смањење градске топлоте.

Сцена

Драма на снимању спота Милице Павловић: Аутомобил у пламену, ватрогасци на терену

За Глена Пирс-Ороза, директора за политику и програме у СЕфорОл-у и судију Ашдена 2019, избор је био јасан. Према његовим ријечима, одлука је донесена захваљујући руководству власти Медељина: "Одабрали смо овај пројекат због лидерства које су показале општинске власти".

Пројекат је такође освојио награду Ц40 Блумберг Филантропис у категорији "Отпорна будућност какву желимо“, а представници Програма Уједињених нација за околину класификују идеју као примјер урбаног планирања подржаног дрвећем.

Случај колумбијског града показује како дрвеће, више од самог пејзажа, може постати облик инфраструктуре против урбане врућине, лекција која је све релевантнија како се градови широм свијета суочавају с порастом температура.

(Н1)