Мистериозни објекат залутао у наш систем: Откривено колико је стар

Због овога, омотач комете, дебео 15 до 20 метара, више не подсјећа на оригинални материјал из матичног звјезданог система комета, што представља праву "парадигму промјене" у проучавању таквих објеката.

Према чланку објављеном на порталу "Live Science", комета 3И/АТЛАС, откривена у јулу ове године и потврђена као интерстеларни посетилац, достигао је перихелијон (најближу тачку Сунцу) 29. октобра. Са брзином већом од 210.000 километара на сат, креће се равномјерном и равном путањом кроз наш Сунчев систем, али његова површина носи трагове дугог путовања кроз Млечни пут без заштите хелиосфере – магнетног штита наше звезде.

Ромаин Мађоло, вођа истраживања и истраживач на Краљевском институту за ваздушну аеронаутику, објашњава: "То је веома споро, али током милијарди година, ефекат је веома јак."

Стил

Бањалучанка показала трансформацију од које застаје мозак

Његов тим је користио спектрограф блиског инфрацрвеног зрачења JWST-a да посматра комету 27. августа, потврђујући да је богат угљен-диоксидом (CO2). Космички зраци, високоенергетске честице које дјелују слободно изван Сунчевог система, претворили су угљен-моноксид (ЦО) у CO2, мијењајући хемијски састав и структуру леда на комету.

Како је зрачење промијенило комету?

Симулације су показале да је само једна милијарда година изложености галактичким космичким зрацима довољна да формира дебелу, зрачењем обрађену кору. Ове симулације, прилагођене из студије из 2020. о комети 67P/Churyumov-Gerasimenko (која је истраживана мисијом Розета), базиране су на лабораторијским експериментима који опонашају ефекте зрачења. Кора дубине 15-20 метара "закључала" је оригиналне материјале из матичног звезданог система дубоко у језгру комете, и они се можда никада неће ослободити осим у случају екстремне соларне ерозије.

За разлику од комета у нашем Сунчевом систему, који су делимично заштићене хелиосфером и пролазе близу Јупитера и Земље, 3И/АТЛАС је провео већи део свог "живота" у бескрајном међузвезданом простору. Ово је чини потенцијално најстаријом кометом икада виђеном – око 3 милијарде година старијом од нашег 4,6 милијарди година старог Сунчевог система.

Поређење са другим кометама и импликације

Док су комете попут 67П делимично очуване, 3И/АТЛАС представља "производ свог међузвезданог путовања". Мађоло истиче: "Морамо бити опрезни и узети у обзир процесе старења, па је то више посла за научнике, али 3И/АТЛАС остаје веома занимљив."

Здравље

Намирнице које су најбољи избор за здравље цријева

Ова открића захтијевају промену парадигме у проучавању интерстеларних објеката, фокусирајући се на зрачењем обрађене материјале уместо на "чисте" узорке из прошлости. Даља посматрања пре и после перихелијона могла би открити разлике у саставу, откривајући наговештаје оригиналног састава. Мађоло додаје: "Биће веома занимљиво упоредити посматрања пре перихелијона, када је стигао у Сунчев систем, са онима после перихелијона када је дошло до неке ерозије. Можда гледајући те разлике, можемо добити неке индикације о његовом почетном саставу."

Ова истраживања, укључујући и опсервације са НАСА-иног орбитера SPHEREx у августу, помажу у разумијевању путање и састава комете, пружајући увид у друге звјездане системе и историју нашег сопственог, пише Информер.