Може ли вјештачка интелигенција да буде лијек за усамљеност?

Стручњаци кажу – не. Штавише, упозоравају да би такав „пријатељ“ могао знатно погоршати ствари.

Тај потенцијални најбољи пријатељ већ постоји у облику вјештачке интелигенције (АИ) – технологије за коју су нека водећа имена у свијету високих технологија изјавила да би могла помоћи у рјешавању осјећаја усамљености и изолације.

Проблем је стваран и хитан

Свјетска здравствена организација прогласила је 2023. године усамљеност глобалним здравственим приоритетом, а амерички министар здравља исте године назвао ју је националном епидемијом. Истраживања показују да особе које доживљавају социјалну изолацију имају 32 одсто већи ризик од преране смрти.

У документарној серији „Кара Свишер жели да живи вјечно“, новинарка Кара Свишер истражује утицај усамљености на дуговјечност и преиспитује да ли вјештачка интелигенција помаже у борби против социјалне изолације или је заправо одмаже.

Култура

Велика промјена на додјели Оскара, биће преиспитана употреба вјештачке интелигенције

Свишер је испробала и АИ друштво и грађење стварних односа. Вјештачка интелигенција имала је своју привлачност, али се није могла мјерити са искуством које је доживела у интеракцији са људима.

Илузија пријатељства

„Друштвени медији били су улазна дрога за АИ друштво“, сматра др Шери Туркл, професорка на Масачусетском технолошком институту (МИТ). „Прво смо разговарали једни с другима путем машина. Сада разговарамо непосредно са машинама. Навикли смо да тражимо приврженост на екрану.“

Разумљиво је да се људи који се осећају усамљено, изоловано или неповезано окрећу машини која је програмирана да комуницира попут човјека. Проблем је, како објашњава др Роуз Гингрич, истраживачица интеракције човјека и вјештачке интелигенције са Универзитета Принстон, што су најрањивији управо они који су већ најусамљенији.

Људи са испуњеним друштвеним животом гледају на АИ чатботове као на алат, док они који жуде за квалитетнијим емоционалним везама чешће развијају приврженост тој технологији.

За оне који траже дубље односе, страх од осуде или негативне реакције може бити велика препрека у друштвеним интеракцијама. Тај ризик нестаје у разговору са чатботом. Неки корисници су свјесни да разговарају са машином, али им је симулација повезаности довољна. Други се пак увјере да алгоритам посједује емоционално искуство с којим се могу повезати.

„Људи наводе да развијају односе који наликују правим људским пријатељствима, менторствима и романтичним везама те осјећају да им њихов АИ чатбот узвраћа љубав“, каже Гингрич. Но, истина је да људи можда осјећају да воле вјештачку интелигенцију, али она њима не узвраћа љубав.

Одвикавање од стварних односа

Разговорима са вјештачком интелигенцијом недостају кључне компоненте, због чега те наизглед стварне интеракције могу бити бескорисне, па чак и штетне.

Др Мелиса Пери, декан Факултета за јавно здравље на Универзитету Џорџ Мејсон, истиче да се људи морају повезивати лицем у лице. Еволуирали смо тако да се осјећамо добро када чујемо нечији тон гласа, видимо изразе лица и читамо говор тијела.

Свијет

АИ слика италијанске премијерке у доњем вешу постала вирална: Огласила се Мелони

„Интимност захтијева рањивост – нема интимности без рањивости“, наглашава Туркл. „Оно што вјештачка интелигенција нуди јесте повезаност без рањивости. Добијате нехрањиви спој који може пружити осјећај брзог рјешења, али није одржив.“

Рањивост, изазови и сукоби кључни су за људски развој и лични раст. Међутим, многе АИ платформе програмиране су да буду угодне, чак и када то није корисно. Ту се крију двије опасности: подстицање штетних мисли и понашања, као и навикавање на односе без икаквих трзаја, што људе не припрема за стварни свијет.

Повратак основама

Ипак, постоји могућност да вештачка интелигенција једног дана постане користан алат за усамљене људе – тако што ће им помоћи да вјежбају социјалне вјештине и усмјере их ка развијању стварних пријатељстава.

Крајњи циљ увијек треба да буде неговање и обогаћивање стварних, људских односа.

(спутник србија)