Након рекордно топлог априла, научници страхују од екстремних временских услова

Према подацима Коперникус службе за климатске промјене Европске уније, април 2026. године је забиљежио другу највишу температуру површине мора за неполарне океане икада забиљежене, извјештава Eуроњус. .

Глобално, април је био трећи најтоплији у историји мјерења, са просјечним температурама 1,43°C изнад прединдустријских нивоа, што је опасно близу прага од 1,5°C постављеног Париским споразумом из 2015. године. Резултати подстичу све већу забринутост да се можда приближава још један период екстремне глобалне врућине, при чему необично топли океани настављају да подстичу климатске екстреме.

Топлији океани

Температуре површине мора су један од најјаснијих показатеља колико вишка топлоте планета апсорбује. Подаци програма Коперникус показују да су просјечне температуре површине мора у већем дијелу глобалног океана достигле 21°C у априлу, што је други највиши ниво икада забиљежен за тај мјесец. Само је април 2024. године, током посљедњег великог Ел Ниња, био топлији.

Наука и технологија

Научници упозоравају: Ризик од колапса атлантских морских струја већи него што се мислило

Дијелови тропског Пацифика били су посебно топли, са рекордним температурама од централног Пацифика до западних обала Сједињених Држава и Мексика. Научници су тамо забиљежили „јаке морске топлотне таласе“, упозоравајући знак на све већу количину топлоте која се акумулира у светским океанима, углавном због климатских промјена изазваних људским дјеловањем.

Према Међувладином панелу за климатске промјене, свјетски океани су апсорбовали више од 90 процената вишка топлоте заробљене емисијом гасова стаклене баште од 1970. године. Топлији океани могу појачати олује, оштетити морске екосистеме и пореметити временске обрасце широм свијета.

Саманта Бургес, шефица одјељења за климатску стратегију у Европском центру за средњорочне временске прогнозе (ECMWF), рекла је да подаци за април показују „јасан сигнал континуираног глобалног загревања“. „Температуре површине мора биле су близу рекордних нивоа, са широко распрострањеним морским топлотним таласима.“

Арктички морски лед остаје знатно испод просјека, док је у Европи забиљежен оштар контраст у температури и падавинама. Све су то карактеристике климе коју све више обликују екстреми“, навела је она у саопштењу за штампу.

Да ли нам пријети „супер Ел Нињо“?

Научници сада пажљиво прате могући долазак потенцијално разорног „супер Ел Ниња“ касније ове године. Ел Нињо (шпански за „дјечак“) је природни климатски образац изазван необично високим температурама површине мора у Тихом океану. Обично подиже глобалне температуре и може утицати на временске обрасце широм свијета, доносећи суше у неким регионима и поплаве у другим.

Свијет

Снажан земљотрес у Тихом океану

Прогнозе ECMВФ-а указују да би температуре океана у централном Пацифику близу екватора могле порасти и до 3°C изнад просјека до јесени. Ако се то деси, биће то један од најјачих Ел Нињо догађаја икада забиљежених.

Истраживачи генерално класификују „супер Ел Нињо“ као онај у којем температуре Пацифика порасту за најмање 2°C изнад просјека, иако тај термин формално не користи Национална управа за океане и атмосферу САД (NOAA).

Посљедњи велики Ел Нињо 2024. године допринео је низу глобалних температурних рекорда. Научници се плаше да би још један такав догађај, поред општег загријавања климе, могао донијети још екстремније временске услове.

Климатске разлике у Европи

Већ у априлу, јаке поплаве су погодиле дијелове Арапског полуострва, Ирана и Авганистана, док су се услови суше погоршали на југу Африке. Тропски циклони су се развили и широм Пацифика.

Европа је прошлог мјесеца доживела два веома различита лица априла. Док је југозападна Европа, а посебно Шпанија, која је забиљежила најтоплији април у историји, имала знатно топлије услове од просјека, источна Европа је била хладнија него обично.

Континент је у цјелини завршио мјесец са само десетим најтоплијим априлом у историји, али та бројка прикрива јаке регионалне контрасте и недавне трендове. Недавни извјештај програма Коперникус показао је да је најмање 95 одсто Европе имало температуре изнад просека 2025. године. Најновији налази су само још један доказ који указује на убрзану климатску кризу широм континента.

(индекс)