Научници упозоравају: Ризик од колапса атлантских морских струја већи него што се мислило

Ријеч је о Атлантској меридијанској циркуларној струји (АМОЦ), једном од најважнијих дијелова глобалног климатског система, који је већ најслабији у посљедњих 1.600 година усљед климатских промјена.

Научници су још 2021. године уочили знаке приближавања критичној тачки, а познато је да је овај систем и раније у историји Земље доживљавао колапс, пишу медији.

Нова студија, објављена у часопису "Сајенс адвансис", комбиновала је стварна мјерења са климатским моделима како би утврдила најпоузданије пројекције.

Резултати указују на успоравање АМОЦ-а од 42 до 58 одсто до 2100. године, што би готово извјесно водило ка његовом колапсу.

Занимљивости

Ова три знака нека се спреме: Запљуснуће их таласи новца

АМОЦ преноси топле воде из тропских крајева ка Европи и Арктику, гдје се оне хладе и пониру, стварајући дубинске струје.

Колапс те струје могао би да изазове помјерање тропског појаса падавина, угрози производњу хране за милионе људи, доведе до екстремно хладних зима и сушних љета у западној Европи, као и додатног пораста нивоа мора за 50 до 100 центиметара дуж Атлантског океана.

Вођа истраживања Валентин Портман из истраживачког центра у Бордоу изјавио је да резултати показују веће слабљење система него што сугерише просјек климатских модела, што значи да је АМОЦ ближи критичној тачки.

Климатолог Штефан Рамсторф из Института за истраживање климатских утицаја у Потсдаму оцијенио је налазе као "веома забрињавајуће", истичући да се песимистичнији модели, који предвиђају снажно слабљење до краја вијека, показују као реалистичнији.

Свијет

Ураганска олуја тик уз Европу: Вјетрови до 140 km/h, таласи и до 15 метара!

Он је упозорио да би критична тачка након које колапс постаје неизбежан могла да буде достигнута већ средином овог вијека, додајући да би такав сценарио требало избјећи "по сваку цијену", с обзиром на огромне посљедице.

Успоравање АМОЦ-а повезано је са убрзаним загревањем Арктика, због чега се вода спорије хлади и тоне, док повећане падавине додатно смањују густину површинских вода, стварајући повратну спрегу која додатно успорава систем.

Иако је прецизно предвиђање отежано због сложености и природних варијација система, научници сматрају да је значајно слабљење извјесно већ у наредним деценијама.

Додатни проблем представља чињеница да климатски модели не узимају у обзир отапање леденог покривача на Гренланду, што додатно разблажује океанску воду и може да убрза процес, због чега би стварна ситуација могла да буде још неповољнија него што тренутне процјене показују.

(спутник србија)