Научници израчунали које године ће нестати човјечанство

Наиме, математичка једначина позната као Аргумент судњег дана сугерише да постојање људске врсте има своју фиксну крајњу тачку.

Свијет

Француска је у црвеном: Проглашен највиши степен узбуне

Ову теорију првобитно је предложио аустралијски астрофизичар Брендон Картер, а позната је и као Картерова катастрофа. Њена суштина заснива се на тврдњи да постоји коначан број људи који ће икада живјети на Земљи. Када се тај број достигне, човјечанство какво познајемо доћи ће до свог краја.

Шта каже Коперникански принцип?

Теорија се ослања на старију хипотезу из 16. вијека познату као Коперникански принцип. Према том принципу, наша позиција у свемиру није посебна нити привилегована, већ представља просјечно мјесто међу безбројним могућностима.

Иако чињеница да још није откривен живот ван Земље може да сугерише да заузимамо јединствено мјесто у космосу, Коперникански принцип полази од претпоставке да је наш положај сасвим обичан и репрезентативан за шири универзум.

Картерова катастрофа управо на томе темељи своју логику – да је и наше мјесто у времену просјечно, а не изузетно.

Регион

Некада били милионери: Невјероватна прича o мјесту које је живјело од љубичастог злата

Како функционише Аргумент судњег дана?

Ова логика користи се већ деценијама за различита предвиђања. Физичар Џеј Ричард Гот 3. примјењивао ју је, између осталог, како би процијенио колико ће дуго одређене представе остати на Бродвеју.

Када се иста математика примијени на човјечанство, полази се од претпоставке да је укупан број људи који ће икада живјети већ одређен. Живот сваког појединца тада представља насумичну позицију унутар тог укупног броја.

На основу тога произлази да постоји 95 одсто вјероватноће да је било која данас жива особа рођена унутар посљедњих 95 одсто свих људи који ће икада постојати.

Процјењује се да је до данас рођено око 60 милијарди људи. Математички модел сугерише да постоји 95 одсто вјероватноће да ће укупан број људи који ће икада живјети на Земљи достићи приближно 1,2 билиона људи.

Свијет

Ебола однијела 267 живота, број обољелих премашио хиљаду

Година 11.146. као могући крај

Уз претпоставку да ће се свјетска популација стабилизовати на око 10 милијарди становника и да ће просјечан животни вијек остати око 80 година, теорија смјешта крај човјечанства у 11.146. годину нове ере.

То значи да би, према овом моделу, људска врста могла нестати за око 9.120 година.

Ипак, аутори наглашавају да је ријеч о статистичком моделу заснованом на претпоставкама, а не о стварном предвиђању будућности.

Постоје и друга могућа објашњења

Наравно, постоје и бројни противаргументи. Један од њих јесте могућност да се тренутно налазимо међу првих пет одсто свих људи који ће икада живјети, што би значајно промијенило резултат прорачуна.

Ауто-мото

Са тржишта се повлачи више модела аутомобила: Шта је "кврцнуло"

Поред тога, човјечанство би се могло суочити са много непосреднијим изазовима, попут климатских промјена, глобалних катастрофа или других фактора који би могли утицати на будућност планете.

Гледајући још даље у будућност, научници подсјећају да ће се Сунце једног дана проширити и учинити Земљу ненастањивом.

На овај или онај начин, нестанак човјечанства једног дана дјелује неизбјежно, али питање када ће се то догодити и даље остаје без коначног одговора, преноси Euronews.rs.