Нови мистериозни објекат у свемиру пронашао Србин

„Неке одговоре имамо, али није до краја јасно да ли је то остатак супернове, експлозије током које звезда избацује огромну количину енергије и материјала у свемир или нешто друго. Остаци супернове су бар донекле асиметрични, а ово што смо назвали „Телеиос“ је скоро савршен“.

Ово нам каже др Бранислав Вукотић, шеф Посматрачке станице Видојевица, коју је Астрономска опсерваторија из Београда основала на овој планини код Прокупља.

Он је стручњак за статистике узорака објеката у свемиру, а главни посао му је, од када је преузео бригу о Видојевици, да обезбеди колегама да, углавном даљински, посматрају свемир.

Вукотић се мање бавио посматрањима, а више теоријом и симулацијама. Интересује га настањивост галаксије, односно гдје се унутар наше галаксије налазе планете сличне Земљи. То је други разлог зашто га је најеминентнији посматрач неба из Аустралије, земљак Филиповић, позвао у тим, када је видео непознато тело у свемиру.

„Мирослав се бави посматрањем остатака супернове. Међутим није до краја јасно да ли је то 100 одсто остатак супернове. Ствар је у томе што то није сјајан објекат, доста је, да кажем, таман. Мада је имао и јаке радио изворе на небу, па чак и у том радио дијелу спектра, доста је таман објекат“.

Међународни тим Универзитета Западни Сиднеј назвао је овај објекат „Телеиос“, што на старогрчком значи савршен, потпун, зато што се на снимцима види као савршен круг.

Регион

Одборници се потукли у згради општине

Детектован је веома моћним инструментом АСЦАП који је дио будућег џиновског телескопа, који би требало да има укупну површину од километар квадратни пријемника за прикупљање радио-сигнала из свемира.

„На једном од снимака су детектовали тај неки, као мехурић. Кад погледамо у звијезде, изгледа да је свемир скроз празан, али заправо ту има неке материје које је ријетка, али постоји. Пошто су у питању јако велика растојања која те експлозије прелазе и велике енергије, онда се просто то може видети као неки мехурић у међузвезданој материји. А кад се пројектује на правац нашег гледања, изгледа као круг. Оно што је ту баш необично, када му се измери кружност или елиптичност, испада да је скоро савршено кружног облика. За остатке супернова, то је поприлично необично, пошто они настају експлозијама умирућих звезда“, објашњава Вукотић.

Он додаје да се свака звијезда врти, све се у свемиру окреће у круг, као и Земља, Сунце, планете Сунчевог система и друге звијезде. То кретање утиче и на супернове.

„Због тог окретања, обично те експлозије буду биполарне, имају осу дуж које су издужене, гдје је најача експлозија, па су и последице тих експлозија, ти ударни таласи који се шире као ти мјехурићи кроз међузвјездану материју. Они буду издуженог облика. Тако да је јако необично да је „Телеиос“ овако кружан, правилан објекат“.

Једна од претпоставки које се чују у научној јавности од када је обелодањена вијест о „мјехуру“ је да је облик сачуван тако кружно, јер се налази изван густо збијених дијелова галаксије, и да је заправо утицај околине био минималан.

Вукотић каже да је радио и на питању како међузвјездана материја утиче на ширење остатака супернове. Радио је с претпоставком да звезда, док је нормална, док се није претворила у остатак супернове, има звјездани вјетар, као што га има и Сунце.

„То је емисија честица, електрона, алфа честица и зрачење које раздувава међузвјездану материју. Док је звијезда „жива“, она направи шупљину у тој материји. Након експлозије може да се деси да ударни талас пребрише део међузвездане материје. Док се шири, кад наиђе на међузвјездану материју, која је организована у гранулице, облачиће, онда може да се деформише, да неки дијелови буду мало удубљени, како гута те облаке, тај ударни талас“, објашњава Вукотић.

Највећи проблем у астрономији је знати даљину до неког објекта, то је увијек најнезгоднија ствар која треба да се одреди. Постоји више метода, више или мање поузданих. У овом истраживању, то је био његов посао, у коме се иначе користи метода рачунања чувеног руског научника Јосифа Шкловског:

„Удаљена је од 4.8 до 24 килопарсека, а један килопарсек је 3.2 хилљаде свјетлосних година. Релација има велико расипање, баш због тога што објекти долазе у додир са међузвјезданом материјом, која је различите густине. Густина материје, као један од најважнијих параметра, који задржава кретање ударног таласа игра ту улогу да објекти нису више сфере, као што је Шкловски извео, него поприме мало неправилније облике и онда долази до расипања у тој релацији“.

Вукотића смо питали и да ли, у било ком смислу, овај мистериозни објекат може имати утицај на нас на Земљи. Он каже да је радиозрачење као на радио станицама и мобилној телефонији. Није сигуран, додаје, али је његов лични осјећај да више на наше здравље може да утиче зрачење са антена којима смо окружени, рутера у кући.

Занимљивости

Стиже посљедњи ретроградни Меркур у години: На удару су ова 4 знака

„Па и телефон који држим док говорим за Спутњик, зрачење је јаче од радио зрачења које нам долази из Свемира. Космички зраци су нешто друго, то су у главном протони, алфа-честице и електрони, нешто што је наелектрисано. То буду јако велике енергије, кад се сударају са честицама атмосфере, понекад направе неку појаву на Земљи. Могу да утичу на биомолекуле унутар организама и изазивају мутације у генетском материјалу. Могу да униште део неке ћелије, па и да промене метеоролошке услове“.

Вукотић није једини научник из Србије кога је Филиповић ангажовао на овом важном и изазовном пројекту. Сви се надају да ће се посматрања и мјерења наставити, како би смо са апсолутном сигурношћу знали да ли је „Телеиос“ остатак супернове или неки други, до сада нама непознат објекат у свемиру.