Пробој у превенцији рака: Експериментална вакцина даје охрабрујуће резултате

Ово би могло да означи значајан искорак у превентивној медицини.

Како наводи Јуровикли њуз, главни истраживач Едуардо Вилар-Санчес потврдио је да су рана испитивања на 45 пацијената са Линчовим синдромом, који носе и до 80 одсто ризика од развоја рака током живота, показала снажан имуни одговор без озбиљних нежељених ефеката.

Ова вакцина представља примјер такозване "интерцептивне медицине", приступа који има за циљ да заустави болест прије него што се развије, и који би у будућности могао да смањи потребу за честим инвазивним колоноскопијама.

За разлику од класичних вакцина које циљају вирусе или бактерије, Ноус-209 дјелује тако што "обучава" имунолошки систем да препозна ране промјене повезане са развојем рака.

Здравље

Руси открили колико је потребно за прављење вакцине против рака за одређеног пацијента

Вакцина, појашњава шпански портал, користи безопасни вирусни вектор за испоруку генетског материјала повезаног са туморским маркерима, чиме активира Т-ћелије да идентификују и униште абнормалне ћелије пре него што се развију у карцином.

Практично, умјесто да се рак лечи након појаве, имунолошки систем се унапријед припрема да га спречи, што представља прелазак са реактивног на превентивни приступ у медицини.

Тренутна испитивања фокусирана су на особе са Линчовим синдромом, генетским поремећајем који значајно повећава ризик од рака дебелог цријева и других тумора.

За ове пацијенте, превенција је од кључног значаја, а тренутно подразумијева редовне колоноскопије и стални медицински надзор.

Уколико се вакцина покаже ефикасном, могла би да пружи додатни ниво заштите и смањи потребу за инвазивним дијагностичким процедурама.

Истраживање је тренутно у првој фази клиничких испитивања, а послије годину дана, код већине пацијената нису забиљежене узнапредовале преканцерозне промјене, што је један од кључних показатеља успјешности који истраживачи прате.

Ипак, стручњаци упозоравају да су резултати прелиминарни и да су потребна опсежнија испитивања како би се потврдила дугорочна ефикасност и безбедност вакцине.

Према ријечима Вилара-Санчеса, вакцина би потенцијално могла да буде доступна у наредних осам година, под условом да даља истраживања потврде њену успјешност и безбједност, као и након регулаторних процедура Европске агенције за лијекове, преноси Танјуг.