Астронаути снимили невјероватне призоре: Били су 40 минута без сигнала

Јединствен поглед на помрачење с Мјесеца

Био је ово невјероватан и врло напоран дан за научни тим у контроли мисије, изјавила је након прелета главна НАСА-ина научница, др Никола Фокс (Nicola Fox), пише Би-Би-Си (BBC). Фокс је похвалила посаду, нагласивши да су се астронаути за овај дио мисије припремали годинама, проучавајући лунарну науку с њеним тимом. Према њеним ријечима, посада је бриљантно обавила задатак и пружила фантастична запажања о Мјесецу.

Као соларна научница, Фокс је била посебно узбуђена због помрачења. Рекла је како је посматрала многе такве небеске догађаје, али да је овај, виђен из тако несвакидашње перспективе, био сасвим другачији од било којег којем је свједочила са Земље.

Артемис II слијеће у Тихи океан 11. априла

Након што су се од Земље удаљили рекордних 406.771 километар, облетјели Мјесец и свједочили призорима попут помрачења Сунца, астронаути мисије Артемис II завршили су свој прелет и сада се враћају кући. Њихов повратак очекује се за четири дана. Слијетање у Тихи океан уз западну обалу САД-а предвиђено је за вече 10. априла по америчком времену, односно за рано јутро 11. априла по британском времену.

Током ноћи с понедјељка четворочлана посада разговарала је с Доналдом Трампом, који их је назвао „пионирима модерног доба“. Администратор НАСА-е Џаред Ајзакман (Jared Isaacman) потом је поручио да астронаути „представљају најбоље од нас“.

Наука и технологија

Астронаути мисије Артемис удаљили се од Земље више него било ко други у историји

У својој поруци посади је рекао: „Овдје на Земљи милијарде људи с нестрпљењем ишчекују снимке које сте забиљежили. У име НАСА-е и људи широм свијета који воле свемир, хвала вам што сте нас повели са собом на Мјесец. Хвала вам на храбрости, на свим вашим дивним ријечима које смо чули. Ви уистину представљате оно најбоље од нас. Поносни смо на вас и радујемо се што ћемо вас врло брзо и безбједно дочекати назад на нашој доброј Земљи. Срећно и само напријед, Артемис II.“

Астронаути о мисији: „Нисам спремна да идем кући“

Након разговора с америчким предсједником, посада мисије Артемис II одговарала је на питања у разговору који је водио НАСА-ин администратор Џаред Ајзакман (Jared Isaacman). Прво питање астронаутима било је шта их је највише изненадило када су изблиза угледали Мјесец.

Астронаут Џереми Хансен (Jeremy Hansen) описао је јединствено искуство погледа с друге стране Мјесеца. „Када се налазите на даљој страни Мјесеца и гледате према Земљи, потпуно је очигледно да је пред вама кугла“, рекао је. „Заиста имате осјећај као да нисте у капсули. То је искуство које вам у потпуности промијени перцепцију.“

Наука и технологија

На путу ка Мјесецу земаљски проблеми за "Артемис II": Поново не ради тоалет у свемирској капсули

Његова колегиница Кристина Кох (Christina Koch) истакла је како је мисија брзо пролетјела, додавши на крају: „Нисам спремна да идем кући.“

Оборен рекорд из 1970.

Четворо астронаута НАСА-ине мисије Артемис II на путу је кући након драматичног прелета Мјесеца који их је одвео даље од Земље него било кога у историји. Посада је, према плану, на 40 минута изгубила контакт са Земљом док је летјелица пролазила иза Мјесеца.

Након поновног успостављања везе, астронауткиња Кристина Кох (Christina Koch) поручила је: „Предивно је поново чути Земљу“. Недуго затим, летјелица се спустила на само неколико хиљада километара од Мјесечеве површине, а посада је свједочила потпуном помрачењу Сунца, призору који је по први пут виђен из Мјесечеве перспективе, пише Би-Би-Си (BBC).

Летјелица мисије Артемис II, Орион, у понедјељак је оборила рекорд у удаљености људског путовања од Земље, надмашивши подвиг мисије Аполо 13 (Apollo 13) из 1970. године од 400.000 километара. Канадски астронаут Џереми Хансен (Jeremy Hansen) с поштовањем је признао ово постигнуће.

Наука и технологија

Велики корак ка Мјесецу: НАСА успјешно тестирала СЛС за мисију Артемис II

„Док премашујемо највећу удаљеност на коју су се људи икад отиснули од планете Земље, чинимо то с поштовањем према изванредним напорима и постигнућима оних који су истраживали свемир прије нас“, рекао је.

Поглед на далеку страну Мјесеца

Како се летјелица приближавала Мјесецу, а он постајао све већи у прозорима, астронаути су започели с детаљним биљежењем његове површине. Снимали су фотографије низом дигиталних фотоапарата, али су, како је извијестила НАСА, радили и скице те снимали властите аудио-описе онога што виде.

Иако није било планирано слијетање, летјелица је прелетјела далеку страну Мјесеца, ону која се никада не види са Земље. Иако су сателити већ снимили ту страну, астронаути су били први људи који су својим очима видјели неке њене дијелове, големе кратере и равнице лаве.

Регион

Амерички шпијунски авион: ''Артемис'' кружи изнад територије БиХ и око граница Србије

Посада је била опремљена с два професионална ДСЛР фотоапарата — једним са широкоугаоним објективом за панорамске снимке и другим са снажним зумом за фине детаље на површини. Уз то су користили и фотоапарат без огледала са стандардним објективом како би створили слике блиске перспективи људског ока.

Мале, робусне видео-камере постављене на врховима четирију крила соларних панела снимале су непрекидне призоре Мјесечевог крајолика, а сваки астронаут имао је и паметни телефон за биљежење свакодневног живота у капсули. НАСА је најавила да ће већи дио материјала подијелити с јавношћу.

Помрачење из свемира

Када се сигнал напокон вратио, услиједила је дуга тишина прије него што се у контроли мисије зачуо глас Кристине Кох (Christina Koch). „Истраживаћемо. Градићемо летјелице. Вратићемо се. Изградићемо научне станице. Возићемо ровере, бавићемо се радиоастрономијом, оснивати компаније. Покренућемо индустрију, бићемо надахнуће. Али на крају, увијек ћемо изабрати Земљу. Увијек ћемо изабрати једни друге.“

Гледано из капсуле, Сунце се почело мијењати док га је Мјесец заклањао, стварајући помрачење. Остао је видљив само дио Сунчеве свјетлуцаве атмосфере, короне, која је провиривала испод Мјесеца. Гловера (Glover) је призор дирнуо: „Невјероватна је свјетлина на мјесту заласка Сунца, које је и даље јарко, а уз то се јасно види и Земљин сјај.“

40 минута тишине

Током шесточасовног прелета, посада је пригушила унутрашња свјетла Ориона како би смањила одсјаје на прозорима и побољшала поглед. Научни тим НАСА-е истиче да ће аудио-записи бити једнако важни као и визуелни материјали. Док астронаути описују шта виде, њихово истренирано око може уочити суптилне боје, контрасте и текстуре које се на фотографијама не истичу.

Најузбудљивији дио догодио се када је летјелица Орион зашла иза Мјесеца. Радио и ласерске везе са Земљом прекинуте су, остављајући четворо астронаута саме на далекој страни Мјесеца отприлике 40 минута. Непосредно прије „губитка сигнала“, пилот Виктор Гловер имао је поруку за становнике Земље. „Док се припремамо за прекид радио-везе, и даље ћемо осјећати вашу љубав са Земље. Свима вама доље на Земљи и око ње — волимо вас, с Мјесеца. Видимо се с друге стране.“

Сљедећих 40 минута контролори мисије, пријатељи и породице астронаута напето су чекали поновно успостављање контакта.