Пронађене најстарије мумије на свијету

Археолог Сјао-чун Хунг са Аустралијског националног универзитета у Канбери и други истраживачи навели су у студији да се највјероватније ради о ловцима - сакупљачима који су насељавали југ Кине и југоисточну Азију и острва пре око 12.000 до 4.000 година, а који су имали обичај да жртве везују у згрченим положајима, а затим их полако суше на диму по неколико мјесеци, преноси ,,ScienceNews''.

Свијет

Најзаразнија болест на свијету откривена у Њујорку

Како је наведено то продужено сушење тијела димом прије сахране представља облик мумификације који је историјски примећен међу старосједелачким аустралијским друштвима, па чак и данас у неким дијеловима Нове Гвинеје.

Додаје се да се мумификација сушена димом можда развила из древних вјеровања која су се фокусирала на очување тијела предака, а Хунг сумња да су се та вјеровања проширила преко јужне Азије, а могуц́е и у сјевероисточну Азију, након што су људске групе мигрирале из Африке прије око 60.000 година.

Чињеница да се мумификација сушењем димом проширила на тако огромно подручје и опстала више од 12.000 година међу аутохтоним групама је изванредна, рекао је Хунг.

Занимљивости

Православни вјерници данас славе Светог Вавилу: Окован и мучен ватром да се одрекне вјере

Јужноамерички народ Чинчоро, који је живио у приобалној пустињи, развио је технике мумификације прије око 7.000 година, а ти поступци су укључивали уклањање унутрашњих органа и мозга прије него што би тијела остала у пустињи да се осуше.

Наводи се да се употреба смола и других супстанци за балсамовање код Египћана за мумификацију мртвих појавила се пре око 6.330 година.

Хунгова група је проучавала скелете појединаца сахрањених у чврсто згрченим или чучећим положајима на 95 локација, многе у југоисточној Азији, а друге на оближњим острвима, укључујући Борнео и Јаву.

У неким случајевима, на лобањи или другим костима су уочене опекотине.

Свијет

Појавио се узнемирујући снимак: Опасна звијер на плажи у Грчкој

Истраживачи наводе да неправилно угљенисање костију и пажљиво постављање углавном нетакнутих скелета указују на то да су људи полако загревали тијела мртваца изнад димних ватри, што је исушивало и мумификовало кожу лешева, помажући да се скелети не распадају.

Лабораторијске технике за одређивање унутрашње молекуларне структуре костију, примијењене на 54 скелета са 11 локалитета, дале су доказе о продуженом загријавању на ниским температурама, пише Спутњик.