Шта се „крије“ испод мистериозне магле на Венери

Метеорити често садрже метале попут магнезијума, силицијума и гвожђа, а раније се претпостављало да би једињења гвожђа могла да апсорбују ултраљубичасто зрачење. Магнезијум и силицијум из метеорита показали су се као веома лоши апсорбери ултраљубичастог зрачења, док је гвожђе било изгледнији кандидат.

Сонде „Венера“ и „Вега“ раније су детектовале атмосферско гвожђе, док је масени спектрометар на летелици „Пајонир Венус ларџ проб“ пронашао гвожђе-сулфат.

Улога космичке прашине

Та открића деценијама нису имала јасно објашњење, али су сумње да су једињења гвожђа мистериозни апсорбер потврђене када су истраживачи утврдили да гвожђе-сулфат одговара својствима измаглице.

За честице измаглице на висини од 40 до 50 километара изнад површине кондензација није могућа јер висока енергија честица ствара баријеру која не дозвољава капљицама сумпорне киселине да се залепе за њихову површину. Тај процес назива се нуклеациона баријера.

Занимљивости

Венера је на страни ових знакова: Љубав би их могла изненадити прије јула

Честице с јаком нуклеационом баријером топлији ваздух током конвекције носи у горњи слој облака, гдје се довољно охладе да буду укључене у честице сумпорне киселине. Ранија посматрања су то сугерисала, а тим Хирокија Карјуа сада наводи да има снажније доказе.

Откриће би могло да помогне у разумијевању измаглица на другим планетама. Карју је рекао:

„Као и на Венери, посматрање металних слојева у атмосфери спољашњих планета помогло би у одређивању стопе таложења метала у њиховим атмосферама и, посљедично, количина настале измаглице. Ови ефекти успостављају космичку прашину као кључну компоненту планетарних клима, улогу која је вјероватно важна и за егзопланете.“

(спутник србија)