Овако би изгледало ново ледено доба: Ево шта ће се догодити у случају да нестана Атланска струја

Ријеч је о систему океанских струја који значајно утиче на европску климу, а без њега би временске прилике на старом континенту могле постати необичне.

АМОЦ у сјеверном Атлантику преноси топлу тропску воду ка сјеверу. Када се хладна, слана вода потопи у дубину, тиме покреће циркулацију која већ миленијумима утиче на европску климу. Загревање атмосфере, топљење гренландског леденог покривача и већа количина падавина у међувремену уносе додатну слатку воду у северни Атлантик, због чега је море мање слано и густо, па се тиме циркулација АМОЦ-а успорава.

Међу најчешће навођеним последицама колапса АМОЦ-а у Европи помиње се почетак новог леденог доба. То се, додуше, не би догодило преко ноћи. Процес би се вјероватно одвијао деценијама, али би поједини делови система могли почети да отказују знатно раније. Лори Лејборн из Чатам хауса упозорава да би „дијелови АМОЦ-а могли почети да се урушавају на путу ка потпуном колапсу“ и да би тај процес доносио дјелимичне поремећаје и раније.

Арктички лед до Шкотске?

Модели показују да би потпуни колапс изазвао хладније зиме, јаче олује, промјене у падавинама и додатни пораст нивоа мора. Арктички лед би могао да се помјери ка Шкотској и нордијским фјордовима, Балтичком мору би могла бити потребна помоћ ледоломаца, док би у Холандији температуре током хладних продора могле пасти и до минус 20 степени Целзијуса. Истовремено, мање падавина, посебно на југу Европе, гдје се налази и Србија, лети би повећало опасност од суше.

Савјети

Човјек који успјешно чисти замашћени роштиљ без детерџента изазвао сензацију

Посљедице би се одразиле и на пољопривреду, привреду и миграције. Према једној студији, удио британских површина погодних за производњу хране смањио би се са данашњих 32 на седам процената. Холандија у своје планове укључује могућност слабљења АМОЦ-а, јер би колапс, уз глобални пораст нивоа мора, могао додати око пола метра порасту дуж дијелова сјеверноатлантске обале. „Брзина је неизвесна, тренутак је неизвестан и утицај је неизвестан,“ изјавила је Саскија ван Вурен (Саскиа ван Вурен), саветница холандског комесара за програм Делта.

Ризик по националну безбједност

Исланд је евентуални колапс АМОЦ-а прогласио ризиком по националну безбедност, Холандија проучава посљедице по своју заштиту од поплава, Финска у колапсу види претњу по климу, Балтичко море, пољопривреду, енергетику и саобраћај, док Велика Британија финансира систем за рано упозоравање.

Савјети

Брзо и једноставно: Трик од 10 минута за брзо одмрзавање замрзивача

Исландски министар за климу Јохан Пал Јохансон изјавио је за Политико да би било „неодговорно чекати потпуну извесност“ да је дошло до колапса АМОЦ-а. Када бисмо видјели јасне посљедице, каже он, можда би већ било прекасно за превентивне мере. „То није ствар панике или алармизма,“ додао је. „Ради се једноставно о одговорном управљању.“

Тачка преокрета можда је ближа

Посебно забрињава субполарни вртлог јужно од Гренланда. Нека истраживања показују да би његово мјешање воде могло почети да се зауставља већ 40-их година овог века, а последице би могле постати видљиве за око десет година. „Мислим да постоји значајан ризик да се то догоди у наредних 20 година,“ рекла је истраживачица Свинда Фалкена са Универзитета у Утрехту. Иначе, научници још увијек не знају када бисмо могли достићи тачку преокрета за АМОЦ.

Научници зато развијају системе за рано откривање приближавања тачки преокрета. Британска влада је за програм који прати гренландски ледени покривач и субполарни вртлог издвојила око 94 милиона евра. Џема Бејл, једна од руководилаца програма, каже да желе да уједине тимове који би могли „боље да посматрају, моделирају и предвиђају тачке преокрета како би на њих могли боље да реагују“.

Наука и технологија

Научници створили нови облик леда на температури већој од 2.000 степени

За праћење АМОЦ-а кључна је мрежа мјерних уређаја у Атлантику, међу којима је и систем РАПИД, који обезбјеђује 20 година непрекидних података. Према речима Пени Холидејиз британског Националног оцеанографског центра, то је „једина ствар која нам директно говори како се АМОЦ мења из дана у дан, из месеца у месец и из године у годину“. Европска комисија је ове године за посматрање океана издвојила 220 милиона евра, али истраживачи сматрају да би за поуздан систем било потребно знатно више.

Мјере које се исплате у сваком случају

Стручњаци упозоравају да владе могу спровести многе мере без обзира на то да ли ће АМОЦ остати стабилан. Штефан Рамсторф (Стефан Рахмсторф) са Потсдамског института за истраживање утицаја климатских промијена као примјер наводи бољу изолацију зграда, која помаже како при глобалном загревању, тако и у случају евентуалног јаког захлађења. Међу осталим мјерама су отпорнија инфраструктура, заштита од поплава, мање рањиви ланци снабдевања и прилагођавање пољопривреде.

Најважнија мјера је уједно и једина која може директно смањити ризик од колапса АМОЦ-а: смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште. „Главни одговор мора бити да престанемо са оклијевањем и одлагањем смањења емисија и напуштања фосилних горива,“ рекао је Рамсторф. Истраживачица Фалкена била је још директнија: „За смањење ризика једина стварна мјера је успоравање глобалног загревања. Емисије је потребно смањити што је прије могуће.“

(дневник.си)