Топлотне олује све чешће: Са пет на 102 годишње

Топлотни таласи више нису оно што су били прије неколико деценија. Некада су погађали ограничена подручја и трајали релативно кратко, а данас екстремне врућине могу захватити готово цијелу планету и трајати мјесецима, па чак и дуже од годину дана.

Колико се клима промијенила најбоље показује истраживање Ројтерса, који је анализирао температуре широм свијета од 1960. године до данас.

Свијет

Топлотни талас у Француској: За мање од мјесец дана преминуло 817 људи

Највећи топлотни талас шездесетих година прошлог вијека трајао је 46 дана и захватио око шест одсто планете. Насупрот томе, највећи топлотни талас у овој деценији трајао је чак 367 дана, током 2023. и 2024. године, а захватио је готово 85 одсто Земље.

Због размјера које су ове појаве достигле, Ројтерс је увео нови назив – „топлотна олуја“

Ријеч је о изузетно великим топлотним таласима који на свом врхунцу захватају најмање један одсто површине планете, односно подручје приближно једнако половини Канаде.

Истраживање је открило и забрињавајући пораст њихове учесталости. Док је шездесетих година у просјеку било активно око пет топлотних олуја годишње, у овој деценији тај број порастао је на чак 102.

Врућине односе хиљаде живота

Посљедице ових огромних топлотних таласа већ се осјећају широм свијета.

Једна од топлотних олуја захватила је Европу током овог љета и донијела рекордне јунске температуре у Бордоу, Будимпешти и Билбау, гдје су измјерена чак 42,7 степени Целзијуса.

Свијет

Егзотичне врсте стижу до обале: Разлог је скок температуре океана због Ел Ниња

Екстремна врућина, која је трајала током већег дијела јуна и јула, била је толико јака да су се деформисале челичне жељезничке шине. Према процјенама европских влада, у само једној седмици забиљежено је више од 10.000 смртних случајева изнад очекиваног броја.

Колико су услови били екстремни показује и примјер из Белгије, гдје су чувари зоолошког врта тигровима давали сирово месо залеђено у леду како би им помогли да се расхладе.

Још драматичније посљедице имала је највећа топлотна олуја икада забиљежена, која је током 2023. и 2024. године захватила готово цијелу планету.

На Филипинима су температуре достигле 38 степени, што је посебно тешко погодило ученике у школама које углавном немају клима-уређаје.

Друштво

Зима какву не очекујемо: Нове прогнозе доносе изненађење за БиХ

Наставник математике Џоел Арохадо из Маниле испричао је како је једног ученика затекао да плаче, главе наслоњене на школску клупу. Када је дјечак подигао главу, наставник је видио да су му лице и груди прекривени крвљу.

Због екстремне врућине дјечаку је почела да тече крв из носа, а док се крварење појачавало, молио је наставника да позове његову мајку.

Од шумских пожара до катастрофалних поплава

Иста топлотна олуја мјесецима је погађала и јужни дио америчке савезне државе Луизијане, гдје је погоршала историјску сушу.

Пожари су захватили велика подручја, а гувернер је један од њих описао као најгори шумски пожар од Другог свјетског рата. Само током августа забиљежено је готово 600 других пожара.

Два мјесеца касније, дим из пожара у мочварном подручју створио је толико густу маглу да је на ауто-путу дошло до ланчаног судара најмање 158 возила. Погинуло је седам људи.

Истовремено, ова топлотна олуја допринијела је развоју снажног средоземног циклона који је 2023. године донио катастрофалне падавине у Либију.

У близини града Дерне, усред ноћи су попустиле двије бране, након чега су бујице однијеле читава насеља.

Седмицу дана касније, Сабрин Блил је голим рукама копала по рушевинама братове куће, покушавајући да пронађе тијела чланова породице.

Свијет

Климатолози издали упозорење: Због овог феномена би могло да умре више од 450.000 људи

„О, Боже! Породицо моја, гдје сте? Макар једно тијело, Боже мој, само ми дај да пронађем бар једно“, плакала је док је дозивала своје најмилије.

Током исте дуготрајне топлотне олује, на хаџу у Саудијској Арабији температура код Велике џамије у Меки достигла је 51,8 степени. Умрло је више од 1.300 ходочасника, а тијела су лежала на улицама.

У Грчкој је, такође током тог периода, забиљежен највећи пожар у историји Европе, у којем су страдали и мигранти који су пролазили кроз шуму Дадија.

Шта су заправо топлотне олује?

Иако су се ове катастрофе догодиле на различитим континентима и на први поглед нису имале никакву везу, Ројтерсово истраживање повезало их је са истом огромном топлотном олујом.

Професор физичке географије на Универзитету Викторија у Велингтону Џејмс Ренвик упозорава да овакве појаве представљају озбиљну пријетњу човјечанству.

„Врућина је највећи убица међу посљедицама климатских промјена“, рекао је Ренвик, додајући да екстремне температуре могу довести до несташице хране, глади, смрти и сукоба око ресурса.

Проблем је, међутим, што у свијету не постоји јединствена дефиниција топлотног таласа.

Америчка Национална метеоролошка служба сматра да је ријеч о периоду неуобичајено високих температура који обично траје најмање два дана, док метеоролошке службе Француске, Шпаније, Аустралије и Велике Британије као границу користе три дана.

Разликују се и температурни критеријуми, јер оно што представља екстремну врућину у једном дијелу свијета може бити сасвим уобичајено у другом.

Због тога је Ројтерс, уз помоћ 24 метеоролога и климатска истраживача, анализирао температурне податке за више од милион подручја широм Земље.

За потребе истраживања, топлотним таласом сматра се период од најмање пет узастопних дана током којих највиша дневна температура спада међу 10 одсто највиших историјских вриједности за то доба године.

Тако се, на примјер, у Истанбулу током јула топлотним таласом може сматрати пет узастопних дана са температуром од најмање 25,6 степени, док у америчком Финиксу она мора достићи 40,3 степена.

На основу оваквих података истраживачи су утврдили колико су се топлотни таласи проширили и постали учесталији у посљедњих шест и по деценија.

А резултати показују огромну разлику: од пет топлотних олуја годишње шездесетих година до просјечно 102 годишње у овој деценији.