Зуби узгајани у лабораторији постају стварност

Добијање вјештачког зуба често подразумијева инвазивну хирургију, уметање титанијумског шрафа у вилицу и чекање мјесецима да се имплантат споји са кости прије него што се може поставити круница, преноси Си-Ен-Ен.

Још 2013. године, Волпони је била дио тима који је успео да узгаја зуб из људских и мишјих ћелија.

Ове године, она је водила студију која се надовезала на тај рад и постигла кључни пробој у материјалу који служи као ,,окружење'' за развој зуба у лабораторији, вјерније опонашајући услове у устима.

Ово је важан корак ка потпуној замјени мишјих ћелија људским ћелијама.

Идеја о стварању зуба узгајаних у лабораторији датира још из 1980-их, али зуб који су Волпони и њене колеге створиле прије више од деценије био је први који је користио ћелије десни одраслих људи, комбиноване са ,,прогениторским'' ћелијама зуба из ембриона миша.

Свијет

Посвађао са бившом партнерком коју је злостављао, па отео дијете

То је скоро као троножац. Двије врсте ћелија учествују у формирању зуба, у некој врсти разговора, а затим имамо окружење у којем се то дешава, рекла је она о елементима неопходним за раст зуба.

Ово окружење, које научници називају ,,скела'', кључно је за успјех.

У најновијој студији, уместо колагена који је коришћен 2013. године, тим сада користи хидрогел, полимер са високим садржајем воде.

Прво, сакупљамо ћелије из мишјих ембриона, затим их мјешамо и центрифугирамо да бисмо добили малу куглицу ћелија. Затим ту куглицу убризгавамо у хидрогел и узгајамо је осам дана, објаснио је Сјуечен Жанг, докторанд на Кингс колеџу и коаутор студије.

Након осам дана, структуре сличне зубима формирају се унутар хидрогела. У претходним истраживањима, такви ,,зубни ембриони'' су пребачени у мишеве, гдје су се развили у зубну структуру са кореном и глеђи.

Иако остаје много изазова, Волпони замишља два могућа сценарија за будуће примјене:

Или узгајамо зуб до одређене фазе развоја, а затим га имплантирамо у зубну чашицу, гдје ће се потпуно развити и интегрисати са кости и лигаментима. Или, прво потпуно узгајамо зуб, а затим га хируршки имплантирамо. Прерано је рећи који ће приступ бити одрживији.

Прави, биолошки замјенски зуб узгајан из пацијентових сопствених ћелија понудио би низ предности у односу на данашње имплантате. Тијело би га прихватило без упале или одбацивања, и осећао би се идентично као прави зуб - за разлику од имплантата којима недостаје осећај и еластичност јер су срасли са кости.

Витор Ц. М. Невес са Универзитета у Шефилду, који није био укључен у студију, рекао је да је Волпони пионир у овој области и да се њено ново истраживање бави кључним фактором за будућу примјену ове технологије.

Што више истраживача допринесе напретку ове области, прије ће човечанство моћи да убере њене плодове, рекао је он.

(Спутњик)