Застрашујуће вијести за милионе људи: Пораст нивоа мора пријети градовима

Да би открили тренд скока нивоа мора, истраживачи су анализирали хиљаде геолошких записа из природних индикатора као што су древни корални гребени и формације мангрова. Ова окружења чувају дугорочне доказе о прошлим нивоима мора. Користећи ове податке, тим је реконструисао океанске промјене које датирају скоро 12.000 година уназад, до почетка епохе холоцена, која је почела након посљедњег великог леденог доба.

Студија објављена у журналу "Nature" наводи да су глобални нивои мора порасли у просјеку за 1,5 милиметара годишње од 1900. године.

"Глобална просечна стопа пораста нивоа мора од 1900. је најбржа стопа у најмање посљедња четири миленијума", рекао је Јученг Лин, који је спровео истраживање као постдокторанд на Ратгерсу.

Лин је радио под вођством Роберта Копа, угледног професора на Одељењу за науке о Земљи и планетарним наукама на Ратгерсу.

Хроника

Пет саобраћајних полицајаца ухапшено због мита

"Рад др Лина илуструје како геолошки подаци могу да нам помогну да боље разумијемо опасности са којима се данас суочавају приобални градови", рекао је Коп, који је такође аутор студије.

Шта покреће убрзање

Према Линовом мишљењу, два главна процеса су одговорна за данашњи брзи пораст нивоа мора су термичко ширење и топљење леда. Како климатске промјене загријавају планету, океани апсорбују топлоту, што узрокује ширење воде. Истовремено, топљење глечера и ледених плоча на Гренланду и Антарктику додаје огромне количине воде морима.

"Загријавање чини да ваш океан заузима више запремине. А глечери реагују брже јер су мањи од ледених плоча, које су често величине континената. Сада видимо све више убрзања на Гренланду", рекао је Лин.

Кинески приобални градови суочавају се са двоструком пријетњом

Док је пораст нивоа мора глобална брига, Кина се суочава са посебно опасном комбинацијом природних и људских фактора. Многи њени највећи градови – укључујући Шангај, Шенжен и Хонг Конг – налазе се у делтама састављеним од меког, водом засићеног седимента који природно тоне током времена. Људске активности су убрзале ово тоњење.

"Успјели смо да квантификујемо природну стопу пораста нивоа мора за ово подручје. Али људска интервенција, углавном екстракција подземних вода, чини да се то дешава много брже", рекао је Лин.

Субсиденција, постепено тоњење или слегање Земљине површине, може настати усљед природних геолошких промена или усљед узрока изазваних људима, као што је прекомерно коришћење подземних вода.

Делте под притиском

Да би процијенили ризик за делте Кине, истраживачи су комбиновали геолошке записе, мјерења слегања тла и податке о људским утицајима. Фокусирали су се на делту ријеке Јангцекјанг и делту реке Бисерне, два подручја која су дом неколико мегаградова и кључних индустријских зона.

У Шангају су се делови града спустили више од једног метра током 20. вијека због интензивног пумпања подземних вода, додао је Лин. Та стопа је знатно већа од тренутног глобалног просјека за пораст нивоа мора.

Свијет

Заплијењена велика количина нелегалних лијекова за мршављење

Делта региони су природно равни и плодни, што их чини идеалним за пољопривреду, транспорт и урбани развој. Али исте карактеристике их чине изузетно рањивим на поплаве.

"Центиметри пораста нивоа мора ће значајно повећати ризик од поплава у делтама. Ова подручја нису важна само на домаћем нивоу, она су и међународна производна чворишта. Ако се тамо догоде приобални ризици, глобални ланац снабдевања ће бити рањив", рекао је Лин.

Глобални проблеми

Иако се студија фокусира на Кину, њене импликације сежу далеко. Многи велики приобални градови, укључујући Њујорк, Џакарту и Манилу, изграђени су на ниским равницама и суочавају се са сличним пријетњама.

"Делте су сјајна мјеста, добра за пољопривреду, риболов, урбани развој и природно привлаче цивилизације. Али оне су заиста равне, а ипак склоне слијегању изазваном људима, тако да би стални пораст нивоа мора могао да их потопи веома брзо", рекао је Лин, пише Телеграф.