Преминуо Урош Мачек

Након студија на љубљанској Академији за позориште, радио, филм и телевизију, придружио се СМГ-у 1988. године. Поред појављивања на позоришној сцени, наступао је и у филмовима и учествовао у радио драмама, те је добио неколико награда.

Мачек је рођен 1960. године, а сарађивао је и с бројним другим словеначким институционалним и неинституционалним позориштима, посебно у 1980-им. Међу најзначајнијим филмским и телевизијским пројектима у којима је учествовао су филмови Љубезен (Љубав) из 1984. године, у режији Рајка Ранфла, Нобено сонце (Нема сунца) из 1984. године, у режији Јанет Кавчич и Владимира Раника, те Доктор (Доктор) из 1985. године, у режији Војка Дулетча. Његов глас је познат и радио слушаоцима, јер је учествовао у бројним радио драмама, књижевним ноктурнима и сличним емисијама, наводи се на wеб страници Удружења драмских умјетника Словеније (ЗДУС).

Свијет

Снажан земљотрес погодио Турску

Играо је у готово свим најуспешнијим гостујућим представама СМГ-а. Учествовао је у три легендарне продукције с краја 1980-их, Алиса у земљи чуда, Зенит Драма Опсерваторy и Шехерезада. Низ улога створио је у сарадњи с редитељима Витом Тауфером и Диегом де Бреом, као и с Томијем Јанежичем, Јернејем Лоренцијем, Ивицом Буљаном, Матјажем Пограјецом, Борутом Шепаровићем и Оливером Фрљићем. Под режијом потоњег сарађивао је у стварању међународног фестивалског хита Проклет био издајица домовине!.

У СМГ-у је наступио у Схакеспеареовом Краљу Леару у режији Матјажа Бергера 2010. године, Цанкаревом Искушењу у долини Светог Флоријана у режији Тауфера 2011. године и у Чеховљевим Трима сестрама у режији Јанежића 2011. године.

Године 2010. био је међу добитницима награде за изванредно колективно стваралаштво у представи Проклет био издајник домовине! на Борштниковом сусрету у Марибору, а 2002. године добио је посебну награду жирија Фестивала малих сцена у Ријеци за колективну игру ​​као члан глумачке екипе Три сестре. Године 1991. добио је награду ЗДУС-а за улогу Детета 1 у представи Ноћи гостију.

(телеграф)