Гасили гријање и јели из посуда: Сви им се смијали, а сада су милионери

"Умјесто гријања, облачили смо више слојева одјеће и користили термофоре. Претворили смо то у неку врсту игре“, каже Алан за ББЦ, објашњавајући да их многи јесу сматрали "екстремнима“ па чак и "лудима“, али да су они заправо тим одрицањем куповали своју апсолутну слободу.

Ову невјероватну превремену пензију Донеганови су остварили када је Алан имао само 40, а Кејти 35 година, захваљујући енормној уштеђевини од чак милион фунти.

Штедња на сваком кораку: Како су уштедјели 40.000 фунти на ручку?

Овај брачни пар никада није наручивао готову храну нити јео по ресторанима, већ су на посао редовно носили припремљене оброке од куће:

Само на навици ношења ручка, за десет година били су у плусу невјероватних 40.000 фунти.

Мобилне телефоне су пунили искључиво ван куће – на послу или у кафићима.

Сакупљали су одбачене купоне из супермаркета да би умањили рачуне.

Регион

Србин стао у погрешну колону на граници са Хрватском, одмах кажњен

Алан је радио као пејзажни баштован прије него што је покренуо посао едукације, док је Кејти била процјенитељ ризика у једној финансијској компанији. Добре плате и екстремне навике омогућиле су им да инвестирају готово сваку расположиву фунту и престану да раде заувијек када је рачун достигао магични милион.

Шта је то ФИРЕ покрет?

Донеганови су дио све бројније глобалне заједнице познате под називом ФИРЕ (Financial Independence, Retire Early), односно "финансијска независност и рано пензионисање“. Овај концепт је прерастао у глобални феномен, а њихова главна заједница на друштвеној мрежи Редит броји скоро милион чланова. Основна идеја је једноставна – живјети изразито сиромашно и штедљиво током радног вијека како би се капитал што прије накупио за пасивни живот.

Ипак, због скока трошкова живота, раста цијена некретнина и глобалне инфлације, за већину обичних радника ово је и даље недостижан сан, а статистички подаци показују да ће људи у будућности радити све дуже.

Професорка се пензионисала у 44. години и побјегла на Бали

Да овај систем ипак ради, доказује и примјер 49-годишње Ејми Минкли, америчке професорке у средњој школи која је у пензију отишла са 44 године. Да би то остварила, годинама је радила у међународним приватним школама у Јапану, Сингапуру, Индији и Тајланду, гдје је зарађивала много више, а трошила знатно мање него у родном Тексасу.

"Рјетко сам куповала скупу одјећу, електронске уређаје користила сам док се потпуно не распадну, а дијељење стана са цимерима у Сингапуру и Индији омогућило ми је додатне уштеде. Аутомобил ми уопште није био потребан“, каже Минкли. Она данас живи на Балију, гдје њен пензиони приход има знатно већу куповну моћ него што би имао у Америци, преноси Курир.