Људске судбине: Јасну (65) син прво избацио из куће, а сада живи код њега као подстанарка

Иза ње су године борбе, тешке операције и хроничне болести, али ништа је није сломило као осјећај да је остављена од оних које је највише вољела. Усамљеност, немоћ и свакодневна борба да преживи постали су њена стварност, док од сина и снаје добија тек тишину.

''Имам више хроничних болести и иза себе неколико тешких операција. Врло се тешко крећем'', објашњава Јасна.

Прије 8 година син ју је избацио из куће

Фудбал

Судбина се сурово поиграла: Дејан Миловановић умро на исти начин као и његов отац

Прије осам година доживјела је страшан ударац од сопственог, немилосрдног сина.

''Мој син ме прије осам година избацио из куће. Тада сам отишла да живим у кућу своје мајке. Мајка је потом обољела од деменције и морала сам да је смјестим у дом за старе. Али, она је свој дио куће оставила свом унуку, мом сину. Од тада сам код њега подстанарка'', пише она.

Када јој се догодила ова страшна ситуација, ангажовала је адвокатицу.

''Адвокатица је, међутим, била толико неспособна да ме није успјела вратити у моју сопствену кућу. Само је на суду договорено плаћање становања. Суд му је наложио и неколико обавеза према мени, али он се ничега не придржава'', наводи ова несрећна пензионерка.

Породица

Ово су вјештине које би сваки самохрани родитељ требало да усвоји при одгоју д‌јетета

Сина виђа само због кирије

Како открива у свом писму, син је не посјећује.

''На сваки могући начин манипулише са мном, само да ми никако не помогне. Снају виђам још рјеђе, можда једном годишње. Питам се зашто судство и институције не помогну у случајевима као што је мој'', пише она.

Хроника

Ово је трочлана породица која је погинула у тешкој несрећи: Страдали на лицу мјеста

“Овакво одбацивање мајка не може да издржи”

Усамљеност би, повјерава се, некако још и поднијела, али одбацивање које је доживјела, то мајка не може да издржи. Свјесна је да, ако јој се здравље још мало погорша, више неће моћи ни хљеб сама да донесе из продавнице.

''Усамљена сам, мучим се јер због здравственог стања тешко функционишем. Не могу ништа да носим, па ми је одлазак у набавку велики проблем. Иако по годинама нисам престара, болест ме је потпуно савладала. У сталном стресу проживљавам ове своје пензионерске дане'', пише несрећна Јасна.

Прича госпође Јасне, нажалост, није усамљен случај. Све је више старијих људи који се, због нарушеног здравља и породичних сукоба, нађу у безизлазној ситуацији – заборављени и од институција и од сопствене дјеце. Стручњаци упозоравају да је, поред материјалне помоћи, једнако важна и емоционална подршка, јер осјећај одбацивања разара једнако снажно као и болест.

''Само да неко покуца, да пита како сам, то би ми значило више од свега'', каже Јасна, пише Моје вријеме.