Валентина је гладовала да роди у 66. години, па доживјела хорор

Њено тијело пронашла је њена четрнаестогодишња ћерка Ана-Марија у тренутку када је дошла у посјету. Иза сензационалне вијести о жени која се остварила као мајка у 66. години, остала је тешка и комплексна судбина у којој се велика жеља за потомством претворила у породичну драму.

Тежак животни пут и завјет мајци

Валентина је одрасла у тешким околностима, уз оца који се из рата вратио са инвалидитетом и рано преминуо. Због здравствених проблема и неуспјешних бракова није успијевала да се оствари као мајка, те је деценијама живјела његујући сопствену мајку. Пред сам крај живота, мајка јој је ставила у задатак да учини све како не би остала сама у старости.

Свијет

И ви ћете плакати: Поново се појавило злогласно камење глади

Ову молбу прихватила је као своју највећу дужност. Када је сазнала за могућности вантјелесне оплодње, износ је био несразмјерно велик за њене могућности, али је била одлучна. Седам година се одрицала свега, радила на пијаци по свим временским условима и живјела на минималној исхрани како би сакупила новац.

"Јела сам само хљеб и кромпир, нисам себи могла да приуштим да скувам чорбу са месом", говорила је касније о том периоду. У кијевском Институту за генетику репродукције испрва су је одбијали због старосне доби и здравствених ризика, али их је на крају убиједила својом упорношћу.

Рођење дјетета под лупом јавности

Након два неуспјешна покушаја, трећи поступак уз коришћење донорских ћелија био је успјешан. Валентина је 22. фебруара 2011. године родила дјевојчицу по имену Ана-Марија и тако ушла у Књигу рекорда Украјине. Међутим, по изласку из породилишта убрзо су реаговале надлежне службе.

Након посјета стању у ком је живјела, уочени су неадекватни услови за подизање дјетета. Валентина је одбијала сарадњу са љекарима, није дозвољавала прегледе и покушавала је да у потпуности изолује дјевојчицу од спољног свијета, бранећи јој дружење са вршњацима и контролишући сваки њен корак.

Када су се у здравственом картону појавиле забиљешке о развојним поремећајима, Валентина је била изричито против тога: "Још само фали да, кад дође вријеме, пошаљу Машу у школу за дјецу са Дауновим синдромом! И сама сам радила као медицинска сестра и видим да ми се ћерка нормално развија."

Интервенција службе и преокрет у животу дјевојчице

Велики преокрет догодио се када је тада дванаестогодишња Ана-Марија путем друштвених мрежа јавно потражила помоћ, описујући емотивно и физичко злостављање које трпи код куће.

"Уморна сам од овога. Не чујем од ње ништа осим псовки и увреда. Стално ме назива глупом", стајало је у објави дјевојчице.

Органи старатељства су одмах реаговали и измјестили дијете из стана. Након судског поступка, Валентини су одузета родитељска права, а бригу о дјевојчици преузела је Јелена Јаченко, познаница која је и раније помагала породици.

Након одласка у нову средину, дјевојчица је добила адекватну здравствену његу, оперисала је вид, промијенила школу и почела да се бави музиком. Упркос тешким тренуцима, Ана-Марија је редовно посјећивала мајку викендом, а очевици су свједочили да је међу њима остала специфична емотивна повезаност.

Одлазак и сјећање

Валентина је до самог краја покушавала да обори судску одлуку и врати ћерку. Преминула је у сну у свом стану у 81. години.

Након њене смрти, активисткиња Оксана Туник-Фриз истакла је да је дјевојчица на сигурном и да прима сву потребну подршку: "Сви искрено саосјећамо са Аном. Ана је на сигурном, има подршку. Упркос свима познатим тешкоћама, Ана је вољела мајку и до посљедњег дана је била у контакту с њом."

(Курир)