Да ли се Ђурђевдан ове године слави мрсно или посно?

Ове године, Ђурђевдан "пада" у сриједу, што га ставља у оквир црквених правила о посту.

Наиме, Ђурђевдан је непокретан празник који се сваке године слави 6. маја, а у 2026. години тај датум "пада" у сриједу. Како православни календар прописује пост сриједом и петком, осим у периоду такозваних трапавих седмица, крсне славе које се нађу у тим данима обиљежавају се посном трпезом.

Изузетак који ове године не важи

Изузетак од овог правила постоји само уколико слава "падне" у Свјетлу недјељу, односно прву седмицу након Васкрса, када се пост потпуно укида због васкршње радости и славе се обиљежавају уз мрсну трпезу. У 2026. години тај случај не важи, јер је Ђурђевдан више недјеља удаљен од тог периода.

Према црквеном учењу, крсна слава не укида пост, већ га у одређеној мјери ублажава, па су у таквим случајевима дозвољени риба, уље и вино, док се мрсна храна не користи.

Духовна суштина испред трпезе

Вјероучитељица Стојана Валан подсјећа да је суштина славе прије свега духовна.

"Слава није одвојена од црквеног живота. То је дан молитвеног окупљања породице у част светитеља заштитника дома. Ако слава пада у такозвани посни дан, трпеза треба да буде у складу са тим", наводи она.

Слично истиче и протођакон Немања Рељић из Манастира Рмањ, наглашавајући да је у првом плану духовни смисао празника.

"Суштина славе су молитва, славски хљеб, кољиво, свијећа и кадионица. Храна је у другом плану", каже он, подсјећајући да је крсна слава кроз историју добила своје хришћанско значење као дан посвећен заштитнику породице.

Шта са гостима који долазе сутрадан?

Због тога црквени поредак остаје јасан - Ђурђевдан се ове године обиљежава уз посну трпезу, уз разрешење на рибу, уље и вино. Свечари који имају велики број гостију и желе да угосте фамилију и пријатеље и дан касније, 7. маја (четвртак), тада их могу послужити мрсном храном без кршења црквених правила, преноси Информер.