Лосос или пилетина: Шта је здравије за срце и мишиће?

У зависности од ваших циљева – било да је ријеч о изградњи мишића, јачању срца или општем здрављу – једна намирница може бити бољи избор од друге, пише Хеалтх.цом.

Лосос – ризница масти здравих за срце

Главни адут лососа су омега-3 масне киселине. Ове киселине, попут ЕПА и ДХА, кључне су за функцију мозга те здравље очију и срца. Филет узгојеног атлантског лососа од око 85 грама садржи приближно 1,24 грама ДХА и 0,59 грама ЕПА. Дивљи лосос има нешто мање омега-3 масних киселина, али и даље представља одличан извор. Само једна порција лососа може задовољити препоручени дневни унос, а Америчко удружење за срце савјетује конзумирање двије порције масне рибе седмично за оптимално здравље.

Пилетина – више протеина, мање масти

И пилетина и лосос спадају у такозване потпуне протеине, што значи да садрже све есенцијалне аминокиселине потребне тијелу за нормално функционисање и изградњу мишића. Пилетина, међутим, садржи више протеина и мање масти од лососа. Порција од 100 грама пилећих прса без коже и костију обезбјеђује око 31 грам протеина и мање од 4 грама укупне масти.

Пилећа прса садрже и веома мало засићених масти, чији смањени унос помаже у спречавању повишеног ЛДЛ („лошег“) холестерола. Важно је напоменути да тамно пилеће месо, попут батака, може садржавати више засићених масти.

Обоје садрже важне хранљиве материје

Обје намирнице садрже важне витамине Б групе. Лосос је богатији витамином Б12, кључним за стварање црвених крвних зрнаца, док пилетина садржи више ниацина (Б3) и витамина Б6, који помажу у претварању хране у енергију. И пилетина и лосос су добри извори селена и фосфора.

Селен је важан за рад штитне жлијезде и имунитет, а фосфор за здравље костију и зуба. Ипак, лосос садржи знатно више селена, обезбјеђујући око 75% препоручене дневне вриједности, у поређењу са 50% код пилетине.

Додатне предности лососа

За разлику од пилетине, лосос је добар извор витамина Д, који је важан за апсорпцију калцијума, здравље костију и имуну функцију. Дивљи лосос такође садржи антиоксиданс астаксантин, који му даје карактеристичну ружичасту боју и може имати противупална својства. Обје намирнице садрже холин, нутријент потребан за функцију мозга, али га лосос нуди у нешто већој количини.

Нутритивно поређење

Када се погледа нутритивна вриједност на 100 грама, разлике постају очигледније. Пилећа прса без коже и костију имају око 165 калорија, 31 грам протеина и мање од 4 грама масти.

С друге стране, узгојени атлантски лосос има око 206 калорија, 22 грама протеина и око 12 грама масти, од којих је већина корисна за здравље срца. Лосос такође садржи знатно више витамина Д и Б12, док пилетина предњачи по садржају ниацина (витамин Б3).

(индекс)