Научници су открили која је деценија живота најисцрпљујућа

Разлог није само старење, већ комбинација суптилних биолошких промјена које се дешавају истовремено са врхунцем живота, посла и родитељских обавеза, пише Дејли мејл.

Професорка Спир објашњава да се умор у средњим годинама може описати као „несклад између биологије и потреба“. „Наша тијела и даље могу да произведу довољно енергије, али то чине под другачијим условима него у млађем одраслом добу, када су потребе за том енергијом често највеће“, каже она. Добра вијест је да су биолошке неравнотеже које исцрпљују енергију углавном привремене и да многи људи доживљавају нови налет виталности у каснијем животу.

Зашто су двадесете године биле лакше?

Када се неко осврне на своје двадесете године, често стиче утисак да би његово тијело могло да поднесе скоро све. Мање сна, остајање напољу до касно и нередовно вјежбање нису имали никакве озбиљне посљедице. Наука о старењу потврђује овај утисак. „У двадесетим годинама, тијело је биолошки изузетно прилагодљиво“, објашњава професор Спир. „Обнављање мишића је брже, инфламаторне реакције су краће, а производња енергије на ћелијском нивоу је ефикасна и обилна.“

Митохондрије, дијелови ћелија одговорни за производњу енергије, тада раде ефикасније и са мање штетних нуспроизвода. „Када имате више енергије на располагању, тијело 'плаћа' мање, па лош сан, касно остајање напољу или интензиван тренинг имају блаже посљедице“, додаје Спир.

Промјене које доносе четрдесете

До 40. године, мале промјене почињу да ремете овај деликатно уравнотежени систем. Од касних 30-их, мишићна маса природно опада, осим ако се не одржава редовним тренингом снаге. Са мањом мишићном масом, свакодневни покрети захтијевају више енергије него раније.

Истовремено, митохондрије постају мање ефикасне, што значи да је мање енергије доступно и да се производи више инфламаторних нуспроизвода. Због тога опоравак „скупљи“ за тијело, па касне ноћи или стресни периоди који нису били проблем у двадесетим годинама сада остављају видљивији траг.

Погоршање квалитета сна

Једна од највећих промјена у четрдесетим годинама је квалитет вашег сна. У двадесетим годинама сан је дубљи и ефикаснији, па чак и кратка пауза може донијети осјећај потпуне обнове. Како старите, системи који омогућавају дубок сан постају осјетљивији.

„Хормонске промјене, посебно флуктуације естрогена и прогестерона код жена током перименопаузе, директно утичу на дијелове мозга који регулишу дубину сна и тјелесну температуру. Због тога је теже одржавати спороталасни, регенеративни сан“, каже професор Спир. Истовремено, реакција тијела на стрес је израженија, па ниво кортизола има тенденцију да расте, а не да пада ноћу. Резултат је плићи и фрагментиранији сан, што значи да се људи буде уморнији, иако су провели исто толико времена у кревету.

Врхунац животних обавеза

Све ове биолошке промјене се дешавају управо у вријеме када су ментални захтијеви највећи. Истраживања показују да је средње доба често вријеме најинтензивнијег когнитивног и емоционалног напрезања, јер људи преузимају одговорне радне улоге док истовремено брину о дјеци или старијим члановима породице.

Пошто ментални рад и стално пребацивање са једне обавезе на другу троши енергију колико и физички напор, многи људи се осјећају потпуно исцрпљено чак и ако се нису физички напрезали.

Умор није исти за свакога

Професорка Спир наглашава да процес старења није исти за све. „Умор у средњим годинама је често резултат нагомиланог стреса, а не само хронолошке старости“, истиче она.

Здравље

Мали знакови који показују да не пијете довољно воде: Већина мисли да је у питању умор

„Двије особе истих година могу имати потпуно различите нивое енергије, у зависности од захтијева свог живота.“

Нови налет енергије у шездесетим годинама

Добра вијест је да се нивои енергије често стабилизују у шездесетим годинама, а код неких чак и повећавају, иако физичке способности постепено опадају. Стрес је мањи, професионалне обавезе су лакше, а обрасци спавања су редовнији.

Митохондрије се могу прилагодити чак и у каснијим годинама, а њихова функција се побољшава редовним тренингом снаге. Истраживања показују да људи у шездесетим и седамдесетим годинама могу повећати снагу, убрзати метаболизам и осетити повећање енергије већ након неколико мјесеци тренинга.

Како да помогнете себи

На крају, професор Спир саветује: „Циљ није покушати повратити енергију двадесетогодишњака, већ заштитити тијело и дати приоритет опоравку. То укључује редован одлазак на спавање, тренинг снаге ради очувања мишићне масе, активно управљање стресом и уравнотежену исхрану, посебно довољан унос протеина.“