Ова 4 трика вас уче како да имате бољу комуникацију са дјецом

Маме и тате, опустите се – постоји бољи начин да добијете пажњу дјеце без хистерије и бескрајних понављања.

Психијатрица Др Су Варма, чланица Америчког психијатријског друштва, дијели четири практична трика која функционишу чак и са тинејџерима.

Прича из стварног живота: док је причала са својим синовима, обојица у средњој школи, о томе колико је важно послушати први пут када тражи нешто, старији син је само подигао поглед са телефона и рекао: "Мама, смири се, није хитно." Њена реакција? "Прво, нисам твој пријатељ." И ту настаје класична ситуација: мама тражи, дјеца игноришу, мама понавља пет пута, дјеца и даље не реагују, а мама на крају виче. Звучи познато, зар не?

1. Техника "причам о ситуацији"

Умјесто "Никад не стављаш тањире у судоперу", реците: "Када сам те замолила да поспремиш сто, а ти си отишао у своју собу, осјећала сам се игнорисано." Фокус је на понашању, не на дјетету, а порука је јасна и без осећаја кривице.

2. Техника "почнимо с позитивним"

Започните са комплиментом, наведите шта треба да се промјени и завршите са охрабрењем: "Свиђа ми се колико трудиш око школских обавеза.

Сцена

Венди проговорила о Шешељу: Бићу искрена...

Ако мало боље организујеш вријеме, биће још боље. Свака част, настави тако!" Ова равнотежа између похвале и корекције даје дјетету осјећај способности, а не казне.

3. Техника "причам као тинејџер"

Убаците хумор и "вибрацију" свог детета: "Данас вајб баш не вајбује децо. Враћам се кад се вајб врати." Реакција? "Мама, кринџ!" Али ефект? Слушају вас, атмосфера је опуштенија и можда чак поспреме собу.

4. Техника "дајте им глас у правилима"

Када дјеца учествују у прављењу правила и распореда, осјећају да имају глас, а не да само извршавају команде. Уче шта значи одговорност, а не пука послушност.

На крају, ове мале промјене начина комуникације граде везу са дјецом. Није циљ имати савршену дјецу, циљ је имати праву повезаност. Кад све друго закаже, баците једноставно "данас сам у офф моду" и гледајте како дјеца ипак дигну главе с осмјехом или барем са чуђењем.

(супержена.б92)