Према старом вјеровању ове ствари не треба позајмљивати: Односе мир и срећу из дома

15.07.2026 21:49

Коментари:

0
Завјесе радијатор дневни боравак
Фото: Pexels/Max Vakhtbovycn

Наши преци су вјеровали да дом нису сао зидови већ организам који памти и скупља енергију. Због тога су посебну пажњу обраћали на то када и коме ће позајмити неке ствари из куће.

Постојала су строга правила о томе које предмете никако не треба износити из куће, а ево о којим стварима је ријеч:

Посљедње парче хљеба никада се не даје

У нашој традицији хљеб никада није био само храна – представљао је симбол живота, стабилности и темеља сваког дома. Због тога се посљедње парче хљеба чувало и никоме није давало, јер се вјеровало да "са посљедњим хљебом одлази и посљедња нада".

ILU-SMAJLI-080925

Виц дана: Шта радити кад је вруће

Поред тога, постојало је важно правило да се хљеб никада не даје преко прага. Праг се сматрао границом између куће и спољног свијета, па се вјеровало да са хљебом предатим преко прага из дома може отићи и спокој.

Со у вечерњим сатима

На со се гледало као на чувара куће који упија све што се у њој дешава – расположења, разговоре, бриге и радости. Било је посебно забрањено позајмљивати со увече. Вече је вријеме када кућа "своди рачуне" и скупља мир, па би изношење соли значило и нарушавање унутрашње равнотеже.

Постојао је и посебан начин на који се со давала: никада из руке у руку. Увијек би се спустила на сто или ивицу прозора, како би је друга особа сама узела, чиме се чувала граница између два домаћинства.

Лични накит који памти вашу прошлост

Ствари попут прстења, ланчића и крстића, које се дуго носе, сматрале су се дијелом личне историје, јер упијају и радости и тешке дане. Посебно се избјегавало просљеђивање ствари које сте носили током тешких животних периода, јер се вјеровало да задржавају осјећај умора и тежине.

просидба у Новом Саду

Просидба у српском граду као из бајке: Младић одушевио гестом

Због тога је важило правило да се овакве ствари обавезно "очисте" прије давања – уз помоћ пламена, воде и соли или остављањем на отвореном ваздуху преко ноћи.

Иако ово на први поглед дјелује као обично сујеверје, етнограф Дмитриј Баранов објашњава да се иза ових традиција крије практична мудрост. У култури опстаје само оно што има своју сврху, а ова правила нас заправо уче како да се пажљиво и с поштовањем односимо према свом дому и стварима које нас окружују.

(ЖенаБлиц)

Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Подијели: