Извор:
Телеграф
20.11.2025
16:43
Коментари:
0
Витилиго код кућних љубимаца је ријетка, али фасцинантна промјена коже и длаке, током које пас или мачка губи пигмент на појединим дијеловима тијела.
Ове бијеле мрље, иако често изненаде власнике, не значе болест, бол или патњу, већ одраз јединствене генетике и аутоимуних процеса који стоје у основи стварања пигмента.
Витилиго настаје када ћелије зване меланоцити, одговорне за производњу меланина – пигмента који даје боју кожи, длаци и носу – престану да функционишу или нестану. Када се то догоди, на тим мјестима се губи боја, а површина коже постаје свјетлија, ружичаста или бијела. Код паса и мачака депигментација се најчешће јавља на лицу – нарочито око носа, усана и очију – али се може проширити и на шапе, табане или труп.
Сматра се да генетика има кључну улогу, јер се витилиго чешће јавља код одређених раса, као што су ротвајлер, сибирски хаски, доберман, лабрадор и белгијски овчар. Поред насљедних фактора, научници сумњају да код неких љубимаца долази до аутоимуне реакције, ситуације у којој одбрамбени систем тијела грешком напада сопствене меланоците. Иако су поменути и стрес, токсини или неуролошки поремећаји као могући окидачи, код већине паса и мачака витилиго остаје бенигна, чисто естетска појава.
Симптоми су лаки за препознавање: промјене се испрва примјећују на носу који може из тамне прећи у свјетло сиву или бијелу нијансу, због чега се често користи израз "сњежни нос". Код неких паса и мачака бијеле длаке формирају контрастне шаре по глави или тијелу, дајући им посебан изглед. Кожа на тим мјестима обично је здрава – без раница, свраба или перутања – што помаже ветеринару да разликује витилиго од гљивичних или бактеријских обољења.
Иако је појава безопасна, сваку наглу промјену пигмента треба провјерити. Ветеринар може урадити преглед коже и, ако је потребно, узети узорак (биопсију) како би се потврдило да у захваћеном дијелу нема меланоцита. У неким случајевима препоручују се и основне анализе крви, ради искључивања других стања која могу утицати на пигментацију.
Што се лијечења тиче не постоји терапија која може поново успоставити пигмент. Међутим, витилиго не утиче на квалитет живота љубимца, па није потребна посебна терапија осим пажљиве његе коже. Благо излагање сунцу понекад може помоћи природном обнављању меланина, али се мора спроводити уз опрез и умјерено, јер депигментисана мјеста могу бити осјетљивија на УВ зрачење.

Регион
Због поплава у Улцињу затворене поједине улице, вода продрла у куће
За власнике, најважније је разумјети да витилиго није болест коју треба лијечити, већ појава коју треба прихватити. Пси и мачке са овим промјенама остају једнако здрави, весели и активни. Њихове бијеле шаре, које се могу ширити и мијењати током времена, често постану препознатљив дио њиховог изгледа и шарма.
Иако витилиго мијења боју, не мијења суштину љубимца: то је само другачији начин на који природа показује колико је разноврсна, а свака нијанса, чак и она бијела, дио је њеног савршеног склада, преноси Телеграф.

Здравље
2 ч
0
Свијет
2 ч
0
Хроника
2 ч
6
Регион
2 ч
0Најновије
Најчитаније
Тренутно на програму