Животна прича фронтмена бенда Лавина: Није било лако...

Ипак, пут до овог успјеха није био лак, иза тог тријумфа крије се прича о одрицању, вјери и сновима који су годинама дјеловали недостижно.

Све је почело у Нишу, без новца, али са сном

Прича бенда почиње у Ниш, далеко од гламура и великих продукција. Фронтмен Лука Аранђеловић, тада још анонимни младић са огромном љубављу према музици, окупља екипу истомишљеника. Нису имали менаџере, нису имали велику подршку индустрије, имали су само инструменте, идеју и вјеру да могу другачије.

Вјежбали су гдје су стигли, у гаражама, подрумима и импровизованим студијима. Како су касније причали блиски пријатељи бенда, било је тренутака када су размишљали да одустану, јер успјех није долазио брзо.

"Није било лако. Свирали смо пред малим бројем људи, често без хонорара. Али никада нисмо престали да вјерујемо", рекао је Лука у једном од ранијих интервјуа.

Хроника

Син Снежане Ђуришић изашао из болнице: И даље има видљиве повреде од стравичног малтретирања

Публика је одмах примјетила фронтмена, његов продоран глас, интензиван поглед и енергију коју је немогуће игнорисати. Међутим, иза сценске сигурности крио се младић који је годинама градио самопоуздање и тражио своје мјесто.

Они који га познају кажу да је Лука перфекциониста, али и емотиван умјетник који сваку пјесму доживљава лично. Управо та искреност пренијела се и на публику током наступа који им је донио побједу.

Њихова пјесма није била само још једна нумера, била је порука. И публика је то осјетила.

Прије него што су дошли до великог такмичења, Лавина је прошла пут који ријетко ко види. Наступали су по клубовима, градили публику корак по корак и развијали свој аутентични звук, без компромиса.

Нису жељели да се уклопе, већ да буду своји. И управо то их је издвојило, преноси Глоси.