Ево шта 35 година прекомјерног конзумирања алкохола ради мозгу?

Одавно је познато да је алкохол штетан по здравље, од оптерећења јетре до повећаног ризика од деменције чак и уз умјерено пијење, али ова студија пружа до сада најјаснији увид у промјене које се дешавају на молекуларном нивоу, пише Unilad.

Шпанска студија открива трајне промјене у мозгу

Студија, коју је финансирало шпанско Министарство здравља и објављена је у часопису „Зависност“, испитивала је мозак 18 људи који су патили од зависности од алкохола. Национални институт за злоупотребу алкохола и алкохолизам дефинише ово стање као немогућност заустављања или контроле конзумирања алкохола упркос озбиљним посљедицама у личном, професионалном и здравственом животу.

Истраживачи су проучавали узорке можданог ткива узете након смрти од људи са дуготрајном зависношћу од алкохола који нису користили друге илегалне дроге. Узорци су прикупљени у Аустралији.

Како алкохол преобликује кључне системе у мозгу

Истраживачи су се фокусирали на ендоканабиноидни систем, који игра важну улогу у регулисању расположења, осјећаја благостања, стреса, памћења и мотивације. Упоредили су мозак људи са зависношћу од алкохола са онима који нису имали такве проблеме и пронашли значајне разлике у активности одређених гена.

Код људи са дуготрајном зависношћу, нивои ЦБ1 рецептора, који је повезан са жудњом и рецидивом, били су значајно повишени у дијеловима мозга који су укључени у доношење одлука и награђивање. Ово може повећати склоност ка зависном понашању. Истовремено, нивои ЦБ2 рецептора, који има заштитну улогу и помаже у смањењу упале, били су преполовљени, што указује на то да је мозак мање заштићен од штетних ефеката алкохола.

Сцена

Каубој лијечио тугу у алкохолу, па завршио иза решетака

Промјене су такође примећене код GPR55 рецептора: његови нивои су се повећали у подручју одговорном за доношење одлука, а смањили у центру за награђивање. Такав образац раније није примјећен код људи са зависношћу од алкохола.

Ензим FAAH је показао супротне промјене у овим регионима мозга, што би могло да поремети равнотежу хемикалија одговорних за осјећај задовољства. Све ово указује на то да дуготрајна конзумација алкохола мијења начин на који мозак шаље и прима сигнале, што може повећати жељу за алкохолом, ослабити самоконтролу и промијенити расположење и реакције на стрес.

Потрага за ефикаснијим терапијама

Хорхе Манзанарес, главни аутор студије и професор на Универзитету Мигел Ернандез, нагласио је колико су ови резултати важни.

„Зависност од алкохола један је од водећих узрока болести и преране смрти у свијету. Иако има огроман утицај на друштво и јавно здравље, могућности лијечења остају ограничене. Зато је важно разумијети шта се дешава у мозгу након година конзумирања алкохола како бисмо могли да развијемо ефикасније терапије“, рекао је он.

(индекс)