Исповијест сурогат мајке: Сви мисле да је предаја бебе најтежа, али није

Доун Викхорст, 33-годишња фотографкиња и мајка петоро дјеце, одлучила је да постане сурогат мајка 2019. године, након што је схватила колико се парова бори с неплодношћу.

Била је сурогат мајка за два геј пара, а цијело искуство описала је као нешто што јој је дало снажан осјећај смисла и "испуњености".

Зашто се одлучила на сурогатство?

Иако јој трудноће нису стране, Доун признаје да није било једноставно. Уз бригу о петоро дјеце, морала је пролазити и кроз уобичајене трудничке тегобе – мучнину, умор и болове у леђима.

"Одлучила сам да постанем сурогат мајка када сам схватила колико се људи мучи са зачећем", испричала је. Каже да тек тада постанете свјесни сопствене среће када вам трудноће пролазе добро и када већ имате породицу.

"Нисам ни схватала колико сам срећна што имам петоро дјеце и што су све моје трудноће прошле јако добро. Једноставно сам осјећала да моје тијело може учинити нешто добро за некога", рекла је.

Дотакла се и честе реакције околине – реченице коју је, каже, чула безброј пута: "Ја то никада не бих могла, не бих могла да дам дијете".

Међутим, наглашава да се у сурогатство улази с јасним границама и договором.

"Многи кажу да то никада не би могли јер не би могли да 'одустану' од дјетета, али у тај процес улазите потпуно свјесни да нећете изаћи с бебом", објаснила је.

"Предаја бебе није била најтежа"

Тренутак када дијете предате родитељима описала је као емотиван, али и предиван – нарочито када видите колико им то значи.

Ипак, оно што ју је највише погодило, каже, дошло је прије и послије порођаја.

Најтежи дио – усамљеност

Тврди да је прави проблем био осјећај усамљености.

"Најтежи дио је заправо била усамљеност. Било је тренутака када сам се осјећала потпуно невидљивом", рекла је.

Свијет

Трагедија: Након 53 дана умрла беба након што је поливена врелом водом

Присјетила се тренутака који се никада не виде на "срећним" фотографијама након порођаја – како је сама сједила по чекаоницама, у тишини се носила с јаким емоцијама, а затим се враћала кући својим обавезама самохране мајке, готово без времена да уопште схвати и обради све што је прошла.

"Сјећам се да сам сједила сама у чекаоницама, носила се с великим емоцијама или се враћала кући својим обавезама без паузе да обрадим оно што сам носила – дословно и емоционално", испричала је, преноси Б92.

Додаје и да постоји неизговорено очекивање да сурогат мајке све "одраде у тишини", јер су саме изабрале тај пут – па се подразумијева да се неће жалити.

"Постоји то прећутно очекивање да се једноставно тихо носите с тим. А када сте с тегобама трудноће углавном сами, све то може бити још теже", рекла је.

Шта након свега?

У Канади је плаћање сурогат мајкама противзаконито, па Доун током цијелог процеса није добила финансијску надокнаду. Иако јој предаја бебе није тешко пала, признаје да након свега долази специфична празнина – нешто попут периода туговања.

"Цијели мој живот вртио се око рађања дјетета за овај пар, а онда је одједном све било готово", каже.

Упркос свему, не жали што је двапут била сурогат мајка. Ипак, сматра да се о једној важној ствари премало говори – о потреби системске подршке женама које пролазе кроз тај процес.

"Мислим да би било сјајно када би постојало више услуга за сурогат мајке, попут група подршке, како се не би осјећале тако усамљено", закључила је.