Након 20 година тишине у забаченом селу Индије забиљежен глас птице која се сматрала изумрлом

Ова ноћна птица која живи при тлу виђена је само на малом подручју на југоистоку Индије, али је нестала из евиденције 2004. године, па се претпоставило да је изумрла. Ипак, сумње су оповргнуте у августу 2025. године, када је група посматрача птица поставила себи задатак да је пронађе и у томе успјела.

Џердонов скакач "изгубљен" 86 година

Један од истраживача у свом путопису навео је да је отишао у једно удаљено село у сенци Хималаја да пронађе Џердоновог скакача (Rhinoptilus bitorquatus), птицу високу 30-ак центиметара, витке грађе, великих очију, дугих ногу, смеђег горњег дијела тијела и блиједог доњег дјела, са карактеристичним црно-белим тракама преко главе, грла и горњег дела груди.

Птицу је први пут описао 1848. године британски љекар и орнитолог Томас Ц. Џердон, који је годинама посматрао птице Индије и правио биљешке о њима, пошто га је тамо послала Источноиндијска компанија да се бори против грознице и дизентерије међу британским трупама. Џердон је у Кадапи, покрајина Андра Прадеш, пронашао скакача који је назван по њему.

Сви записи о птици престали су да се воде 1900. године и 86 година се сматрало да је изумрла због губитка свог омиљеног жбунастог станишта у корист пољопривреде. Затим ју је 1986. године поново открио локални шумар у подручју које је сада резерват за дивље животиње Шри Ланкамалесвара у Кадапи. Овај азил био је једини познати дом ове птице, али су посматрања била минимална и потпуно су престала 2004. године.

Џердонов скакач од изумрлог до критично угроженог.

Хариш Тангарај, страствени љубитељ птица и блогер, читао је о овој птици у онлајн радовима зоолога др П. Џеганатана и ријешио је да је потражи. Он је окупио тим истомишљеника орнитолога са којима је кренуо у потрагу за Џердоновим скакачем. Трагали су за птицом два мјесеца, у јулу и августу 2025. године, у подручју које су изабрали као њено највероватније станиште. Тангарај је случајно уплашио птицу која се скривала испод густог грма и на основу првог утиска био је сигуран да је то њихов скакач. Након паузе за одмор, тог дана су кренули у потрагу за њом, а Тангарај је користио апликацију за птичји зов Мерлин на свом телефону за континуирано снимање.

Тог дана птица се огласила, а истраживачи су је снимили у посњедњих 30 секунди снимка који је трајао сат и 55 минута. Сљедећег дана снимили су јасније оглашавање птице и у преосталом времену у Андра Прадешу су још неколико пута накратко чули Џердоновог скакача, али нису имали среу да га виде и фотографишу.

Упорност и истрајност љубитеља птица вратили су Џердоновог скакача на листу критично угрожених птица, а не изумрлих. Ови ентузијасти намеравају да се врате у исто подручје како би фотографисали птицу за коју су сви мислили да је заувијек изгубљена.

(телеграф)