Научници тврде да су ријешили једну од највећих мистерија Црне смрти

Истраживачи су, проучавајући годове дрвећа, узорке леда с Антарктика и Гренланда те историјске записе, склопили мозаик који објашњава позадину ове трагедије, а своја открића објавили су у четвртак у часопису Communications Earth & Environment, пише Си-Ен-Ен.

Савршена олуја за пандемију

Аутори студије вјерују да се велика ерупција догодила око 1345. године, отприлике двије године прије избијања пандемије. Иако локација вулкана није позната, претпоставља се да је био у тропском појасу. Огромни облак вулканског пепела замрачио је небо над Средоземљем, блокирајући сунчеву свјетлост на неколико година. То је довело до пада температура и пропасти усјева, пишу аутори, преноси Индекс.

Суочени с несташицом, италијански градови-државе попут Венеције и Ђенове окренули су се хитном увозу житарица из црноморске регије како би прехранили становништво. Ипак, бродови који су превозили жито носили су и смртоносног слијепог путника - бактерију Yersinia pestis, узрочника куге. Патоген, који потиче из популација дивљих глодара у Средњој Азији, тако је стигао у Европу и покренуо пандемију која ју је опустошила.

Смртоносни терет

"Бактерија куге инфицира буве штакора, које траже своје префериране домаћине - штакоре и друге глодаре. Након што ти домаћини умру од болести, буве се окрећу алтернативним сисарима, укључујући људе", појаснио је коаутор студије Мартин Баух, историчар с Leibnizovog института за историју и културу источне Европе.

"Буве штакора привлаче складишта житарица и могу преживјети мјесецима на житној прашини као извору хране, што им је омогућило да издрже дуго путовање од Црног мора до Италије", додао је Баух.

"Након доласка у лучке градове, житарице су смјештене у житнице, а затим прерасподијељене на мања складишта или даље трговане."

Између 1347. и 1351. године, Црна смрт усмртила је најмање 25 милиона људи те оставила дубоке друштвене и економске посљедице широм свијета.

Почетак Црне смрти у јужној Европи

Трагови у дрвећу и леду

Иако се и раније знало да су бродови и трговина житом имали кључну улогу у ширењу Црне смрти, ова је студија прва која сугерише да је вулканска ерупција била прва домина у низу догађаја који су довели до пандемије.

"Открио сам да се најизраженија глад у 13. и 14. вијека догодила управо у годинама које су непосредно претходиле Црној смрти", рекао је Баух. "Зашто Црна смрт стиже тачно 1347. и 1348. године, барем у Италији, не можемо објаснити без те позадине глади изазване климом."

Баух је сарађивао с Улфом Бунтгеном, професором са Универзитета Кембриџ, који проучава годове дрвећа.

"Говоримо о нечему што се догодило прије 800 година", истакнуо је Бунтген. Годови дрвећа нуде реконструкцију климе високе резолуције - шири годови указују на повољне увјете, а ужи на лоше, попут хладноће.

Анализа је показала драстично погоршање климе управо у годинама након претпостављене ерупције. Бунтген је такође испитао податке из ледених језгри, гдје су пронађени скокови сумпора, што је јасан показатељ вулканске активности.

"Ти су докази потпуно независни о дрвећу, а односе се на вулканску ерупцију", рекао је.

Рјешење старе загонетке

Вулканско поријекло кризе помогло би објаснити и једну од највећих загонетки Црне смрти - зашто су неки дијелови Европе изгубили до 60% становништва, док су други остали готово нетакнути. "На примјер, куга се није проширила на Рим или Милано", рекао је Баух.

"То су велики градови, али били су окружени подручјима за производњу житарица, тако да нису морали увозити тако хитно као Венеција и Ђенова."

Ова теорија подупире идеју да је Црна смрт била сложен догађај, условљен низом природних, друштвених и економских фактора..

"Много се ствари морало поклопити", закључио је Бунтген, "а да само једна од њих није била присутна, онда се ова пандемија не би догодила."