Студија открила: Мачке нас воле, ево и зашто

Студија је потврдила да је овај клише заиста истинит, а нови докази указују на то да су мачке независније од паса и да им нису потребни власници којима морају да доказују љубав и приврженост, нити од њих зависе у погледу исхране.

Док пси траже од својих власника ујтеху и заштиту, мачке би подједнако затражиле утјеху и од странца и од власника, показао је експеримент. И док пси зависе од нас, што их чини неком врстом "крзнене дјеце", мачке су потпуно самосталне, највјероватније због тога што су и и дому способни предатори који могу сами да улове храну, па им технички нисмо потребни. Зато мачке које наспусте дом или их власници одбаце једноставно подивљају, снађу се и живе самостално.

Наука и технологија

Британско истраживање: Откривене генетске сличности рака код мачака и људи

У недавној студији, мачке нису више обраћале пажњу на свој власнике у односу на странце, нису остајале близу власника нити су га поздрављале кад би ушао у собу. Мачке су своју равнодушност према власнику показале у 6 сценарија. Понекад су биле саме са својим власником у соби, понекад су биле саме са странцем, а понекад су и странац и власник били присутни. Истраживачи кажу да је ово доказ да „нема знакова посебне везаности између мачке и власника“.

Мачке могу толерисати људе и вољети их, али им људи уопште нису потребни.

Пси показују снажно ослањање на људе кад се суоче са проблемом, а мачке то не чине. Пси су под стресом кад остану сами, и тај стрес се ефикасно ублажава само присуством власника, док је са мачкама другачије. Мачке су се дружиле с људима хиљадама година углавном зато што су наше куће и фарме имале обиље њиховог главног плијена – глодара.

Да би процијенили да ли су животиње зависне од својих власника, истраживачи су упоредили њихову везаност за власника, анксиозност када је власник одсутан и прихватање пријатељски расположеног странца. Студија је прво посматрала мачке у соби са њиховим власником, а затим у соби са њиховим власником и странцем. Власник би потом отишао, а мачка је остала са странцем. Затим се власник вратио, након што је мачка провела вријеме са странцем. На крају, мачка је остајала сама у соби, али је њен власник у једној прилици ушао на 30 секунди, а потом и странац, и то одвојено. Свака сцена трајала је мање од два минута, а цијели експеримент трајао је 12 минута.

Знаци везаности код мачака укључивали су останак на удаљености од метра од власника већину времена када нису комуницирали или се играли, а власнику је било наложено да носи играчке-коцкице између два стола. Исти поступак поновљен је и кад је мачка остајала са странцем. Није било значајне разлике у везаности мачака са власником са којим су живјеле или са непознатом женом коју су упознале на неколико минута. Такође је било мале разлике у анксиозном понашању са власником или странцем, које је процјењивано гледањем мачака које су се криле испод столице или пратиле особе које су одлазиле.

Хроника

Пас напао жену и младића: Хитно пребачени у болницу

Мачке су отприлике подједнако прихватале странца у свом простору као и свог власника.

Експеримент је спроведен и са 13 кућних мачака које нису коришћене као терапеутске животиње, али је ова група животиња била под стресом због боравка на непознатом мјесту, па се њихово понашање везаности није могло прецизно процијенити у студији. Истраживачи вјерују да се њихови налази – виђење мачака како се играју са странцима и њежно трљају о њих као што су то чиниле са својим власницима – могу примијенити на већину мачака. Пријатељске мачке вјероватно су подједнако отворене за забаву са власницима и странцима, а опрезне мачке вјероватно су несигурне са обје групе људи.

За разлику од паса, људи нису "сигурно уточиште" у које се мачка враћа када осјети страх, јер су мачке чекале свог власника на вратима или су га пратиле отприлике исто колико и странца. За разлику од паса, власници такође нису били "сигурна база" из које мачка самоувјерено одлази да истражује непознато окружење, јер су подједнако склоне укључивању странаца у своју игру. Мачке и људи дакле могу развити пријатељство, али оне нису зависне од људи на начин који показују пси.

(дејлимејл)